Uskoro pomeramo kazaljke! Evo kome možemo da se zahvalimo na toj praksi

Postoji jedna aktivnost koju ceo život sprovodimo dva puta godišnje, a opet većina nas nekako iznova prenebregne trenutak u kome treba da pomeri kazaljke. Dok ta, za mnoge bespotrebna rabota, ne bude ukinuta, zna se - krajem oktobra prelazak na zimsko a krajem marta na letnje računanje vremena.

Kako je saopštila Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva privrede (Grupa za vreme i frekvencije) letnje računanje počinje od 30. marta i to u dva sata iza ponoći. Zakon kaže da će vreme biti računato tako što će kazaljke biti pomerene za jedan sat unapred, što znači da se sa dva pomera na tri časa. Pomeranje za imperativ imaju, razume se, oni koji i dalje vole da bace pogled na zidni sat, koji nose ručni ili su im mobilni telefoni iz ere "pre pametnih".

Preporučujemo

"Brilijantna ideja" prvo pala Franklinu na pamet

E za njih imamo odgovor na pitanje kome je, kad i zašto palo napemet da smisli sve ovo. Naime, verovali ili ne, pojava koje mnoge iritira, počela je šalom! Ona je, najpre, došla ni manje ni višenego od velikog Bendžamin Frenklina. On je uvođenje letnjeg računanja vremena predložio davne 1784.

U to vreme, ovaj 75-godišnjak je živeo u Parizu već nekih osam godina i jedna od omiljenih aktivnosti mu je bilo igranje šaha do ranih jutarnjih sati. To povlačenje pravih poteza figuricama po crno-beloj tabli do te mere mu je angažovalo um da ga je znao da izmoren spava i do podne narednog dana. Postoji jedan njegov članak u kome navodi kako se slučajo trgao iz sna u šest sati ujutru i ugledao, čudnog li čuda, Sunce. Tog trenutka je genije izračunao koliko sveća i ulja za svetiljke može biti ušteđeni samo ako se pomere kazaljke sata.

Međutim, znao je ovaj Amerikanac da su Parižani poznati po tome da ne menjaju baš lako ustaljene navike, pa ni to da počnu da ustaju ranije. Njegov predlog je bio da "grad svetlosti" treba da oporezuje roletne i budi stanovništvo topovskim plotunima! Francuzima je to, na njegovo oduševljenje, bilo veoma zabavno, a predložena promena vremena je pala u zaborav.

Ideju podržao i Čerčil

Nekih stotinak godina nakon Frenklinove sage sa Francuzima, dvojica naučnika, nezavisno jedan do drugog, predložili sezonsko pomeranje sata. Bilo je to 1895. i to od strane novozelandskog astronoma Džordža Vernona Hadsona, odnosno 1907. britanskog pronalazača Vilijama Vileta. Oni su, malo preciznije od Frenklina, izračunali koliko bi bila ušteda na rasvetimoglo da se uštedi, međutim, naš kao u "američki kolega", imali su problem s tim da li će ih "ko treba" ozbiljno shvatiti. I znate ko je bio jedina persona oduševljena njihovom idejom? Vinston Čerčil lično!

Konačan početak prakse računanja vremena kao letnjeg, počeo je 1916. godine usred Prvog svetskog rata. "Pioniri" su bili Nemačka i Austro-Ugarska. Isti potez su povukle i suparničke Velika Britanija i Francuska, a za njima i neke druge evropske zemlje. No, kada je rat izgubljen, Nemačka je 1919. ukinula i ovaj nepopularnu ratnu "tekovinu". Taj relikt Prvog svetskog raza je toliko nervirao Francuze, da su tamošnji seljani digli pobunu i protestima postigli da 1922. godine isti bude ukinut. Taj njihov "trijumf" bio je kratkog daha jer je već naredne godine vraćena ova praksa. Jedina zemlja koja u kontinuitetu praktikuje letnje računanje vremena je Velika Britanija.

Pri početku Drugog svetskog rata, "pionir" pomeranja kazaljki na Starom kontinentu - Nemačka, se te ideje ponovo i realizovala je 1940. To berlinsko računanje vremena moralo je da važi i na okupiranim područjima. No, ova zemlja je ponovo iz rata izašla kao gubitnik te je i njena praksa računanja vremena "pala u vodu" ukinuta 1949. u obe Nemačke. Najzad, kada je naftni šok 1973. gurnuo Evropu u uboku krizu te je uvedena zabrana vožnje, ljudima se "upalila lampica" i setili su se pomeranja sata. Prva država koja je iznova počela da pomera jazaljke karajem marta jeste već nekoliko puta pomenuta Francuska. Bilo je to 1976. godine. Ćetiri  godine posle, obe Nemačke su ičinile isto.

Diskusije "za i protiv"

U novijoj istoriji, promena vremena se unutar Evropske unije primenjuje u svim državama članicama od 1996. (osim prekomorskih teritorija) za oko 512 miliona građana i za milione suseda u Evropi. 

Koliko je ova tema u biti "intrigantna" govori činjenica da se diskusije "za i protiv" praktično vode od samog početka primene u Uniji.

Godine 2018. u online anketi Evropske komisije 84 odsto ispitanih glasalo za ukidanje pomeranja sata. Međutim, od tada se ništa nje promenilo.

U jednoj od najnovijih anketa, konkretno u Sjedinjenim Američkim Državama, tamošnje stanovništvo se većinski izjasnilo za ukidanje letnjeg vremena.

I dok su mnogi kroz istoriju bili neodlučni, ukidali pa vraćali ovu praksu, ima neko ko je pre ko deceniju rekao odlučno "ne". To je Vladimir Putin, predsednik Rusije, koji je 2014. godine doneo odluku o ukidanju letnjeg računanja vremena. Njegov potez je podstakao mnoge države širom sveta da počnu da razmišljaju da krenu istim putem.

Poremećaj sna - glavna posledica po zdravlje

E sad, zašto, osim zbog "iritabilnog" karaktera pojave, uopšte težimo da ista bude ukinuta?  Zato što dolazi do ekonomskih troškova, gubitka sna i poremećaja u svakodnevnim rutinama. Stručnjaci okupljeni u britanskoj asocijaciji specijalizovani za probleme sa spavanjem (British Sleep Society), pozvali su 2024.godine na ukidanje pomeranja kazaljki na satu dva puta godišnje, odnosno na letnje računanje vremena.

Svoj zahtev su obrazložili negativnim efektima koje ta praksa ima na kvalitet sna i zdravlje uopšte, a ova debata je zaživela i u drugim evropskim zemljama. Prisustvo sunčeve svetlosti ujutru, ističu naučnici, neophodno je za zdravlje, dok letnje računanje vremena tokom leta tera ljude da se bude dok je još mrak.

"Pomeranje sata na proleće ima najnegativniji efekat na cirkadijalni ritam. Tačnije, na fizičke, psihološke i bihevioralne promene koje doživljavamo tokom 24 sata", piše između ostalog u izveštaju.

Naravno, treba imati u vidu da se ovo istraživanje odnosi na Veliku Britaniju, koja nema toliko sunčanih sati kao Srbija ili druge mediteranske zemlje. To je ujedno i razlog isticanja potrebe da svaka država sama donese odluku i stane uz nju.

Mi u Srbiji, za sad, samo razmišljamo...

(Telegraf.rs)