Od 1. aprila upis u prvi razred školske 2025/2026: U Leskovcu u klupama 900 đaka ako ispune ove uslove

Iako ne samo da posmatrano iz kalendarske perspektive, nego i aktuelne situacije sa tekućom školskom godinom, tema upisa u novu 2025/2026-tu deluje "daleko", činjenica je da formalno upis širom obrazovnih ustanova u Srbiji - kreće. To važi i za Leskovac. Naime, u gradu na Veternici ovog septembra u školske klupe u sešće 900 prvaka. Tačno toliko dečaka i devojčica biće pregledano do kraja aprila. Iz leskovačkog Dečjeg dispanzera, umesto na kućne adrese, pozive za sistematski pregled šalju u vrtiće.

Da bi dete krenulo u prvi razred mora imati obavljene laboratorijske analize, kao i preglede kod psihologa, sociologa, logopeda, pedijatra. Takođe, "pod lupom" je i psiho-fizička i socijalna zrelost budućih prvaka.

Preporučujemo

Deca kao deca - raduju se polasku u školu i upoznavanju novih drugara ali i učenju, pa tako Helena Kocić kažer: "Jedva čekam školu, da se družim sa mojim drugarima, da učim, brojim brojeve, slova".

Njena vršnjakinja Nađa Jovanović, jednako radosna, konstatuje "Imaću puno drugova i drugarica."

Majka budućeg đaka-prvaka kaže: "Uzbuđeni smo, čini mi se da ja imam veću tremu nego ona. Prvi put, nadamo se da će biti dobro. Ne spremamo je posebno za pregled, pustili smo je da bude svoja i najbitnije je da deca budu opuštena."

Neophodnost pri polasku u školu jesu osobine poput samostalnosti, odgovornosti, komunikativnosti, spremnosti dece na saradnju, te kontrolisanje emocija.

Prema rečima Snežane Stojanović Plavšić, psihoga u Dečjem dispanzeru u Leskovcu, nije presudno šta ste naučili dete, nije važno šta ono zna već kako se snalazi u jednoj situaciji.

"Važno je kako dete razmišlja i, moram da kažem, da to jeste slaba tačka. Znači, razmišljanje, primena starih znanja u novoj situaciji", ukazuje ova psihološkinja.

Ono što u današnje vreme stručnjaci prepoznaju kao veliki problem jeste izuzetno kratak fokus pažnje kod mališana.

Takođe, tu su sve izraženiji jezičko-govorni poremećaji. Uzroci su, napominju logopedi, nedostatak komunikacije među vršnjacima ali i sa odraslima, posebno roditeljima, kao i prekomerna upotreba savremenih tehnologija.

Kako navodi Irena Stevanović Stamenković, logoped u Dečjem dispanzeru u Leskovacu, primetan je nepravilan izgovor velikog broja glasova.

"Najčešće grupe glasova, koje deca nepravilno izgovaraju, jesu iz grupe frikativa, afrikata, laterala, glasovi š, ž, č, dž. To je ono popularno u našem narodu, šuškanje i nepravilan izgovor glasova r, l, lj", ukazuje ona.

U leskovačkoj szdravstvenoj ustanovi kažu da u razgovoru sa roditeljima prilikom upisa dece u škole i generalno kod dece mlađeg uzrasta, akcenat stavljaju na obraćanje pažnje ka pravilnoj i zdravoj ishrani, odnosno hrani spremnljenoj kod kuće. Osim toga, ukazuju i na važnost boravka napolju.

"Što duži boravak na svežem vazduhu u prirodi, jer deca, koliko su aktivnija u ovom periodu, toliko će njihov skelet biti čvršći", kaže dr Slađana Cvetanović, načelnica Dečjeg dispanzera.

Nakon što budu pregledani, vakcinisani, te dobiju lekarske potvrde, mališane očekuje testiranje u školi. Ono počinje prvog aprila i zakazuje se elektronski.

(Telegraf.rs/RTS)