U Srbiji 175 godina organizovanog vojnog školstva

U Srbiji je pre 175 godina, 18. marta 1850. godine, utemeljeno organizovano vojno školstvo kada je po odobrenju knjaza Aleksandra Karađorđevića, a po projektu Ilije Garašanina, osnovana Artiljerijska škola, kasnije Vojna akademija.

Datum osnivanja Artiljerijske škole, kao začetak modernog vojnog školstva u Srbiji, obeležava se kao Dan Vojne akademije.

Preporučujemo

Kurs Artiljerijske škole trajao je od 1850. do 1855. i završilo ga je, i dobilo činove 10 lica, četvorica su kasnije postali generali a četvorica pukovnici.

Utemeljenju Ateriljerijske škole marta 1850. prethodilo je zasnivanje vojnog učilišta u vreme prve vlade knjaza Miloša 1837. godine, sa središtem u Požarevcu. Ta škola je potom izmeštena u Kragujevac, onovremenu prestonicu Knežvine Srbije. Ona međutim nije dugo potrajala, zatvorena je već naredne 1838.

Stalno moderno vojno školstvo konačno je ustrojeno zasnivanjem Artiljerijske škole marta 1850. sa središtem u Beogradu, gde je u međuvremenu prebačena prestonica Srbije.

Bila je to bila institucija koja je služila za obrazovanje oficira svih rodova vojske ondašnje Kneževine Srbije, za više i niže obrazovanje. Imale je dve klase, u svakoj po 20 do 25 pitomaca, a prvobitni kurs trajao je 5 godina.

Oblik vojnog obrazovanja kakav je utemeljen 1850. potrajao je do Srpsko turskih ratova 1876/1878. iako su u međuvremenu postojale ideje preustrojstva, kao izraz vidnih potreba. Ratovi su, kao i uvek u istoriji, odložili prethodne planove do daljnjeg.

Relativno brzo po njihovom okončanju, januara 1880. Narodna skupština je izglasala a kralj Milan Obrenović, tada još uvek knez, potvrdio Zakon o ustrojstvu Vojne akademije.

Tim aktom službeni naziv vojnog učilišta postao je Vojna akademija, namesto prethodnog Artiljerijska škola. Zakon je predviđao i obrazovnu i naučnu dimenziju Vojne akademije, uz precizan sistem ustrojstva, pravila i tehničkih detalja.

Od tada, Vojna akademija obrazuje mlade ljude za oficire, a takođe mlađim oficirima je omogućavala više vojnog obrazovanje. Sadržala je dve škole, Nižu i Višu. Niža je podrazumevala trogodišnje a Viša dvogodišnje obrazovanje.

Niža skola je bila opšteg karaktera, davala je vojno obrazovanje za oficire svih rodova vojske, dok su na Višoj školi tri odseka podrazumevala pripreme za višu vojnu spremu generalštabnih, inžinjerijskih i artiljerijskih oficira.

Obe škole podrazumevale su teorijski i praktični deo, prvi dužine devet meseci, a drugi tri.

Prijem u Vojnu akademiju podrazumevao je osmišljenu selekciju. Postojao je prijemni ispit. Za nižu skolu zahtevalo se da je kandidat prethodno uspešno okončao najmanje 6 razreda gimnazije.

Za stupanje u višu školu Vojne akademije bio je neophodan čin kapetana druge klase.

Broj pitomaca Niže škole bio je najviše 45, dok je broj polaznika Više škole bio 20.

Sistemom obrazovanja kadeta rukovodio je upravitelj Vojne akademije, kome je u nastavnom procesu pomagao Akademski savet, koji su sacinjavali svi predavači odnosno profesori.

Sredinom 1884. usledila je nova uredba kojom je dodatno regulisan sistem vojnog obrazovanja.

Što se promena tiče, broj pitomaca je nadalje povećan na 75. Ublaženi su takođe preduslovi za prijem. Tada je izmenjen izvorni model rada Više škole.

Bilo je predviđeno da se najbolji oficiri, počev od čina kapetana II klase, mogu kandidovati za generalštabno obrazovanje, za šta je bila neophodna pozitivna ocena nadležne službe Generalštaba.

Izvesne promene načina rada Vojne akademije dogodile su se i narednih godina.

U vreme pedesetogodišnjice rada Vojne akademije, 1900 godine, konstatovano je da je ukupno, do tada, Akademiju uspešno završilo 1057 oficira, od čega u staroj Artiljeriskoj školi 12 klasa, a 19 klasa u punoj Vojnoj kademiji. U istom periodu Višu skolu uspešno je završilo 134 oficira. U to vreme klase su bile brojno manje nego ranije.

Prekid se dogodio u vreme balkanskih ratova 1912/1913. kada je rad Vojne akademije bio obustavljen.

Zato je prilikom prijema nove klase aprila 1913. bio predviđen broj od stotinu potimaca. Konačno međutim bilo ih je primljeno čak 231. Valjalo je nadoknaditi gubitke iz oba balkanska rata, a takođe pripremiti se što bolje za predstojeća iskušenja sa kojima je Srbija suočena već sredinom 1914. kada joj je Austrougarska objavila rat.

Bio je to početak Svetskog rata kada je rad Akademije ponovo obustavljen, da bi bio nastavljen tek u jesen 1919. godine, u uslovima višestruko veće zemlje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, što je podrazumevalo brojene promene usled novih okolnosti.

Od tada Vojna akademija je trajala dve godine. Broj pitomaca je bio 250. Viša škola je nadalje kao i prethodno trajala dve godine, a primano je po 50 polaznika.

Po novim zakonskim rešenjima iz 1924. Niža škola Vojne kademije trajala je 2,5 godine. Tokom prve dve godine to je podrazumevalo opšti kurs, a potom je sledila specijalizacija po rodovima.

Po tadašnjem ustrojstvu pitomci su unapređivani u kaplare posle 6 meseci, čin podnarednika dobijali su nakon godinu dana, dok bi narednici postali nakon dve godine. Po okončanju Vojne akademije sticali su čin potporučnika. Stupanje u Višu školu podrazumevalo je polaganje posebnog prijemnog ispita.

Pored promenjenih okolnosti bitno veće države koja je posedovala i znatnu morsku obalu, i podrazumevala je bitno zahtevniji sistem odbrane, organizacija vojnog školstva u međuratnom periodu je i nadalje u osnovi sledila iskustva i sistem organizacije iz vremena Kraljevine Srbije.

Krupnije promene uslediće nakon Drugog svetskog rata kada je uvođenje novog političkog sistema u Jugoslaviji donelo brojne promene i u segmentu ustrojstva vojnog školstva.

(Telegraf.rs/Tanjug)