Puls nam pokazuje koliko ćemo dugo živeti, kardiolog dr Milena Pandrc objašnjava kako stres utiče na srce

Za odraslu osobu normalan broj otkucaja pulsa u mirovanju kreće se između 60 i 100 otkucaja u minuti. Međutim, za sportiste i osobe koje se redovno bave fizičkom aktivnošću, puls može biti niži, čak i ispod 60 otkucaja, što može ukazivati s jedne strane na bolju efikasnost srca, ali i na neke bolesti. Visoke vrednosti pulsa, naročito u mirovanju, mogu biti znak stresa, bolesti ili drugih zdravstvenih problema, pa je važno pratiti i analizirati promene u njegovoj učestalosti. O ovoj, ali i o drugim temama u podcastu Zdravo sa Ivanom razgovarali smo sa dr Milenom Pandrc, kardiologom sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu.

Preporučujemo

Puls je pokazatelj kako srce funkcioniše i kako naše telo reaguje na spoljašnje faktore, kao što su fizički napor, emocionalni stres ili bolesti. Ubrzan puls može biti znak stresa, dok veoma nizak puls može ukazivati na probleme sa srčanim ritmom ili hipotireozu. Takođe, puls može biti koristan indikator kada se govori o zdravlju krvnih sudova. Ako puls postane nepravilno ubrzan ili usporen, to može ukazivati na zdravstvene poteškoće koje zahteva medicinsku intervenciju.

- Broj otkucaja nam je direktan prediktor i predviđa koliko ćemo dugo živeti. I ukoliko mi štedimo naše srce, dakle, ukoliko taj broj otkucaja bude niži, naše srce će duže trajati. Svaki prolongirani period trajanja povišenog broja otkucaja dovodi do oštećenja srčanog mišića, objašnjava kardiolog.

Kako bi srce bilo zdravo i kako bismo promenili statistiku na bolje, važna je prevencija, bez obzira na godine koje više nisu garancija.

- Ako neko želi da bude zdrav, treba da ima normalan indeks telesne mase, da ne bude gojazan, da ne puši, da ima dobro regulisanu hipertenziju, da ima regulisan šećer i lipidni status, odnosno da ima normalne vrednosti masnoća u krvi. Ako eliminišemo ove faktore rizika, čak i ako postoji genetska predispozicija, ta verovatnoća je mnogo manja ako bi se posvetio zdravom načinu života, objasnila je dr Pandrc.

Kada je opasno probadanje u grudima

Kada se kod nekoga javi probadanje u grudima, odmah pomisli na srčani udar. Pitali smo doktorku koji su to simptomi koji su karakteristični isključivo za srčani udar.

- Zavisi to negde i od životnog doba pacijenta, zavisi od njegovih komorbiditeta, udruženih oboljenja. Suštinski, svaki bol u grudima treba ozbiljno shvatiti, objašnjava doktorka.

Fizička aktivnost se svima preporučuje a u zavisnosti od godina i zdrasvtvenog stanja se prilagođava.

- Tokom lečenja pacijenata, uključujući i kardiovaskularne bolesti, nama su dijete i fizička aktivnost osnovni prvi lek. Uvek kažemo da osoba treba da poveća fizičku aktivnost u smislu neke šetnje, bar pola sata dnevno, odnosno 150 minuta nedeljno. Da se vodi računa u ishrani, da se izbaci instant hrana, gotova hrana, konditorski šećeri, sve dakle što bi moglo da naruši kvalitet njegovog metabolizma, objasnila je dr Pandrac u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Koja hrana je dobra za srce

Raznovrsna hrana, izbalansirani obroci puni vitamina i minerala uvek se proporučuju. Masna i začinjena hrana nikome neće prijati, ni što se tiče srca, ali i kada su pitanju drugi organi.

-Neka mediteranska ishrana jeste lek koji mi propisujemo i ta ishrana podrazumeva, ugljene hidrate koje se sastoje od vlakana, koje imaju nizak glikemijski indeks, koje se sporo razgrađuju. Zatim su tu supe, čorbe, voće, povrće... Meso koje se ne pohuje, već se bari, bez slatkiša, bez belog brašna, negde bez prostih ugljenih hidrata, objašnjava kardiolog.

Vremenske oscilacije

Vremenske oscilacije ne prijaju ni zdravim ljudima, a posebno srčanim i hroničnim bolesnicima. Kako ističe doktorka, promena pritiska spolja utiče na naš arterijski krvni pritisak i te nagle promene vremena ne prijaju kroničnim bolesnicima.

-Vidimo i sami da se sve hronične bolesti pogoršavaju u periodima kada se menja vreme. Ali generalno, ukoliko vodimo računa o redovnom uzimanju terapije, o načinu ishrane koji je izbalansiran, pet obroka, dve užine od toga, dosta voća, dosta tečnosti, dosta povrća... Mi možemo da nađemo neki balans i prođemo laganije kroz "promenu vremena", dodaje dr Pandrc.

Kako stres utiče na srce

Stres je sastavni deo života, ne možemo ga izbeći, ali možemo naučiti da se oslobađamo negativnih emocija koje nam remete mir, ali i ugrožavaju zdravlje.

- Što se tiče hormona koji se oslobađa u stresu, on se direktno vezuje za neke receptore na srcu i direktno povećava naš krvni pritisak te povećava broj srčanih otkucaja. I mi kažemo da su to ljudi koji imaju jednu vrstu menadžerske bolesti, dakle koji imaju tu simpatičku hiperreaktivnost.  Na taj nivo stresa mi možemo da delujemo na dva načina. Možemo da delujemo lekovima koji smanjuju broj otkucaja, mi ih zovemo beta-blokatori, a možemo da delujemo i sedativima. Dakle, lekovima koji indirektno smanjuju tu koncentraciju hormona stresa u cirkulaciji. Tako da je u tom smislu lečenje ovih pacijenata, ili i budućih pacijenata, vrlo o kompleksno i treba da bude šire sagledano od običnog skoka pritiska i skoka broja otkucaja, objasnila je kardiolog.

Najnoviju epizodu podcasta Zdravo sa Ivanom možete pogledati u videu sa početka teksta.

(Telegraf.rs)