Kasetna municija iz NATO bombardovanja i dalje pretnja: Strepe građani iz 17 opština

Zaostale bombe od Nato bombardovanja SRJ 1999. godine i mine iz sukoba iz tog perioda i dalje predstavljaju opasnost po bezbednost ljudi.

Ambasada Japana u Prištini nedavno je saopštila da će uložiti blizu 200.000 evra u projekat eliminisanja ostataka eksplozivnih naprava u opštinama Gračanica i Južna Mitrovica, a kako se procenjuje, na celoj teritoriji Kosova i Metohije kasetna municija se i dalje nalazi na površini od oko 9 kvadratnih kilometara.

Preporučujemo

Strategija protivminskog delovanja Kosova 2025-2030. pokrenuta je prošlog leta i u njoj se navodi da je teritorija Kosova i dalje kontaminirana eksplozivnim sredstvima rasprostranjenim u 17 opština.

U deminiranje na Kosovu uključeni su KBS, Kfor, kao i organizacije "Halo Trust" i Norveška narodna pomoć. Prema informacijama sa sajta "Halo Trusta", ta organizacija, koja je na Kosovu prisutna od 1999. godine uklonila je kasetne bombe i nagazne mine sa područja površine veće od 1.500 fudbalskih terena.

Norveška narodna pomoć, takođe je počela sa radom na Kosovu 1999. godine, a od 2014. njihovi timovi fokusirani su na istraživanje i čišćenje lokacija u opštinama na severu Kosova za koje se sumnja da su kontaminirane ostacima kasetne municije.

Novac koji sada donira Japan namenjen je uklanjanju ostataka kasetne municije i nagaznih mina sa 22,13 hektara u selu Bajgore u Južnoj Mitrovici i 4,35 hektara u selu Livađe u opštini Gračanica, a partner projekta je Norveška narodna pomoć.

Predsednica Lokalnog odbora za bezbednost u Opštini Gračanica Snežana Jovanović, međutim, nije upoznata sa projektom koji će se sprovesti u Livađu. Ona za Kosovo onlajn kaže da se vlasti u Gračanici, ali i građani, generalno ne kontaktiraju na adekvatan način da bi se teritorija ove opštine očistila od eksplozivnih naprava zaostalih posle Nato bombardovanja 1999. godine.

"Možda meštani u Livađu znaju, ali trebalo bi da bude informisana i opština i bezbednosne strukture koje su ovde prisutne", kaže Jovanović.

Ona navodi da se kao član odbora za bezbednost u ime naselja Kišnice, u kom živi, prethodnih godina obraćala Kforu i policiji povodom bombi koje su bačene u Kišnici, a koje nisu eksplodirale.

"Neke su u blizini kuća u kojima ljudi žive, na primer, sto metara od moje kuće. Time se nikada niko nije pozabavio. Jesu obilazili, ali ništa po tom pitanju nisu učinili. To je područje od jalovine, rudnički deo naselja, i možda je to razlog zbog čega ne žele da se bave time, ali da ne nagađam... Njima nije dovoljno stalo do bezbednosti ljudi i da se time pozabave temeljnije. Deo brda Zelenika, gde su, kako se govori, bili vojni magacini, ispitivano je pre nekoliko godina od strane neke organizacije, ali nije poznato šta je učinjeno. Vlasti u Gračanici se po ovom pitanju ne kontaktiraju na adekvatan način, kao i sama zajednica, da bi se sve do kraja ispitalo", navodi Jovanović.

Prema podacima Centra za razminiranje koji je u Srbiji osnovan 2002. godine, u toku bombardovanja 1999. godine Nato je kasetnim bombama zasuo više stotina lokacija u 16 opština u Srbiji: Medijanu i Crveni Krst u Nišu, Kraljevo, Brus, Preševo, Bujanovac, Kuršumliju, Rašku, Gadžin Han, Tutin, Sjenicu, Čačak, Vladimirce, Knić, Staru Pazovu i Sopot.

Bojan Glamočlija, direktor ovog centra kaže za Kosovo onlajn da je Srbija u velikom delu očišćena od kasetnih bombi i da je preostalo da se sprovedu projekti deminiranja u Bujanovcu i na aerodromu Ponikve kod Užica gde ima kasetnih bombi, ali i da na 150 lokacija i dalje postoje velike avio-bombe.

"Do sada je očišćena površina od 66 miliona kvadratnih metara i uništeno je skoro 50.000 komada eksplozivnih ostataka rata - mina, kasetnih bombi, velikih aviobombi. Do sada smo imali više od 300 uspešno realizovanih projekata", navodi Glamočlija.

U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, kako ističe, teritorija Kosova je pod ingerencijom Unmika, zbog čega ovaj Centar nema podatke o situaciji sa zaostalim eksplozivnim sredstvima na tom području.

Kako ističe, postoji evidencija površina na kojima postoje zaostala eksplozivna sredstva, ali i da uvek može da se pojavi informacija za neku novu lokaciju i da nikada ne može da se kaže da je posao završen u potpunosti jer se dešava da se na terenu pronađu eksplozivna sredstva čak i iz Balkanskih ratova.

"Velikih avio-bombi iz 1999. godine ima na više od 150 lokacija. Takođe, imamo problem sa magacinima civilne zaštite ili vojske koji su bombardovani ili koji su se samozapalili nakon bombardovanja. Ogromne površine su i dalje zagađene nakon tih eksplozija. U Paraćinu se desila eksplozija pre skoro 20 godina, a taj problem još nismo rešili", kaže Glamočlija.

Centar je, ističe njegov direktor, pokrenuo projekat netehničkog izviđanja Bujanovca koji će trajati godinu dana, posle čega će biti jasniji uvid u to gde na područuju ove opštine i dalje postoje protivpešadijske mine.

"To su grupe mina koje su postavljali teroristi i ne mogu lako da se pronađu jer ne postoje zapisnici o njihovom postavljanju. Zbog toga smo angažovali jednog stručnjaka iz Velike Britanije", navodi on.

Da negde postoje mine, u protekle dve, tri godine, kako kaže, otkrivalo se kada su izbijali šumski požari, jer se dešavalo da na jednoj lokaciji bude i do 50 detonacija.

"Nismo jedini koji imaju ove probleme, sa njima se susreće dosta zemalja u kojima je bilo ratova. Radimo po međunarodnim standardima i nadam se da ćemo nakon godinu dana situaciju Bujanovca imati na mapi i da ćemo krenuti u čišćenje protivpešadijskih mina", priča Glamočlija.

(Telegraf.rs/Kosovo online)