"Sin mi se srušio i umro na 48. rođendan, ostalo četvoro dece, a majka pobegla": Priča baka Stanojke lomi srce

U selu Bođani u opštini Bač, u trošnoj, staroj kući i u jako nehumanim uslovima, ekipu Telegrafa dočekala je šestočlana porodica Jovanović. Stari baka i deka sa četvoro unučadi od nedavne smrti svog sina ovde jedva krpe kraj s krajem, ali se ipak ne predaju i ističu da im za njihove mališane ništa ne pada teško i da će se za njih boriti dokle god budu živi, ali i da će im nov, pristojan dom koji će uz pomoć humanitarca Marka Nikolića dobiti puno značiti.

Deda Mileta i baka Stanojka ceo život su, kako nam na početku razgovora objašnjavaju, živeli teško. Međutim, nisu mogli ni da naslute kakva tuga im se sprema tog kobnog 26. aprila prošle godine, kada je iznenada i baš na svoj rođenadan umro njihov četrdsedetosmogodiišnji sin Dragomir i u amanet im ostavio četvoro dece - Željanu (9), Miletu (7), Stanojku (6) i Milicu (5).

Preporučujemo

Od tad namučeni deka i baka nemaju mira i konstantno se bore da dečici koje je, da tuga bude još veća, čak i majka ostavila i odrekla ih se, obezbede koliko-toliko pristojan život, a u kom imaju makar gde da prespavaju i šta da pojedu.

Sin podigao kredit, pa na rođendan umro

"Moj sin Dragomir pred smrt podigao je kredit i želeo da upristoji kuću i da svojoj deci obezbedi normalne uslove. Tog 26. aprila na njegov rođendan baš je radio na kući, na novom delu, kada mu se odjednom slošilo i on je samo imao toliko vremena da sam sebi pozove Hitnu pomoć, nakon čega je i umro", priča nam kroz plač njegova majka Stanojka.

Kako dalje ističe  Stanojka, Dragomirovu smrt niko nije mogao ni da pretpostavi i da, iako će skoro godinu dana kako ih je sin napustio, ne mogu da ga prežale i jako im nedostaje, kao i njegovoj dečici kojima nikada nije bilo teže, jer su sada siročići bez oca i majke.

"Majka je decu ostavila, najmlađe dete nije imalo ni deset meseci. Sve je pokupila, otišla i preudala se. Ja svakako moju unučad ne dam. Rekla sam joj da su deca moja koliko su i njena. I socijalnoj radnici sam isto tako rekla", priča nam baka Stanojka koja je nedavno operisala srce.

Iako su uslovi u kojima deca žive i više nego teški, baka Stanojka naglašava da oni nikada nisu bili bolesni, sem Milete koji ima epilepsiju.

"Deca moraju da imaju, deka i ja jedemo kad pretekne"

"Ja ih gledam kao oči u glavi. Trudim se da imaju uvek šta da pojedu, obuku. Idu i u školu, pa su to četiri užine koje treba spremiti. Ali snalazim se kako znam. Nemamo penziju, primamo socijalno i dečiji dodatak i od toga živimo od meseca do meseca. Za njih uvek mora biti, a mi kad ima viška jela, mi jedemo, kad nema, ne jedemo", govori još bakica.

Ona nam još priča kako u kućici postoji prostorija za kupatilo, ali da ono nije još završeno, međutim, da nekako uspevaju da se okupaju.

"Ima malo nešto što liči na tuš. Tu se svi kupamo. Dole stavimo krpe i tepihe, da ne bude goli beton i tako se kupamo", priča ona.

Deka Mileta, napaćen i uvek sa maramicom u ruci kojom briše oči koje su pune suzama na svaki pomen njegovog sina, pokazao nam je mračnu sobu, sa stara dva kauča i nadimljenih zidova, gde on, njegova supruga i deca svi zajedno spavaju, pa dodao kao mu je jako drago što će uskoro njegovi unučići dobiti normalnije uslove, kakve imaju i njihovi vršnjaci.

"U ovoj sobi spavamo svi. U jednom kauču ja sa decom, u drugom moja žena. Bilo je zima, deca su se smrzavala, morao sam da dokupim ogrev i dan i noć je zimus gorela vatra. Morali smo da ložimo, šta ćemo", priča nam deka Mileta i dodaje kako, iako njegovu tugu za sinom niko ne može da mu nadomesti, jako se raduje što će humanitarac Marko da im pomogne i sagradi im novu kuću.

"Meni je samo drago što će oni napokon imati svoje sobe zasebno, gde da se okupaju, da imaju  kompjutere, gde da uče i da postanu pravi i normalni ljudi", kaže nam deka Mileta.

A deca, sva sličnih godina i vezani jedni za druge, iako bez roditelja, kažu nam da su srećni i jako zahvalni svom deki Miletu i baki Stanojki, i svo četvoro skromno i u glas viču kako bi najviše od svega voleli da dobiju bicikle, iako im je, zapravo, mnogo toga potrebno.

(Telegraf.rs)