200.000 dece u problemu oko alimentacije, neki roditelji ih koriste da "vode rat": Ovaj potez može sve da reši

Ne kažu uzalud psihoterapeuti da emotivno partnerstvo i roditeljstvo nisu isto. No, vazda je bilo i biće bračnih i vanbračnih parova koji to ili ne znaju ili iako znaju ne žele da prihvate. Kad ljubavi dođe kraj, neki zaborave da između njih stoji neko bitniji od oboje, tepočinju da "vode rat" preko tod nedužnog bića. Da nije tako ne bi, prema nekim procenama, bilo oko 200.000 dece u Srbiji koja trpe zbog problema sa alimentacijom. Da ne bi dolazilo do situacija da zbog realnog "nemanja" novca ili još gore situacije kad se neko inati pa na razne "mutne" načine prukazuje da materijalno slabo "stoji" razna udruženja već godinama traže usvajanje Zakona o alimentacionom fondu. Jedna od onih koja zagovara tu ideju je Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

Kako je ona, gostujući na RTS-u objasnila, ova mera bi omogućila da žena koja ima pravo na alimentaciju za više dece odmah dobije ta sredstva, a država bi kasnije naplatila ta sredstva od roditelja koji je dužan da ih plati. Treba napomenuti da, istina ređe, i žene umeju da "zatežu" oko izmirivanja ove vrste obaveza prema sopstvenom detetu.

Preporučujemo

- Roditelji, bilo da je reč o ocu ili majci, često vode svoje lične bitke preko dece. Uskraćujući alimentaciju, oni se osvetnički odnose prema drugom roditelju, a na kraju najviše stradaju deca - ukazala je koordinatorka Sigurne kuće.

Podvukla je i značaj ubrzanog rešavanja pitanja alimentacije, posebno kada je u pitanju više dece.

- Međutim, sada je veoma važno da žena koja ima pravo na alimentaciju za troje ili više dece odmah dobije taj novac, a da zatim država, preko svojih institucija, naplati ta sredstva od roditelja koji je dužan da ih plati - rekla je Stanojevićeva.

Prema njenim rečima, roditelji su svesni posledica svojih postupaka, ali često smatraju da će novac od alimentacije biti iskorišćen za druge potrebe, a ne za dete, zbog čega ne plaćaju alimentaciju.

- I onda da bi se svetili majkama, oni finansije uskraćuju svojoj deci - ukazuje gošća Beogradske hronike.

Što se tiče predubeđenja da su samo očevi oni koji ne plaćaju alimentaciju, Vesna Stanojević kaže da oni samo češće to ne čine ali da i te kako ima i majki koje se tako ponašaju.

- Da, češće su očevi ti koji ne plaćaju alimentaciju, ali to ne znači da nema i majki koje izbegavaju tu obavezu. Ima i majki koje ne plaćaju alimentaciju, jer smatraju da su deca ostala kod oca ili da su ostale neke druge obaveze na njemu, poput imovine. Ali to ne oslobađa roditelja obaveze prema detetu. Bez obzira na to ko brine o detetu, ta obaveza ostaje i dalje, jer je to zakonska i moralna obaveza prema detetu - poručuje Stanojevićeva.

Ovom prilikom je ukazala na, nažalost, dobro poznatu ćinjenicu, a to je da je veliki broj žena koje se nalaze u sigurnim kućama izložen i finansijskim problemima. Ili su zaposlene na poslovima sa niskim primanjima i su potpuno bez posla, a to onda njihovu situaciju čini još težom.

- Grad Beograd pomaže ženama koje borave u sigurnim kućama godinu dana. S druge strane, može da dobije i treba da dobije dečiji dodatak - napomenula je Stanojevićeva.

Stanojevićeva je takođe ukazala na važnost alimentacije za opstanak žena koje su jedine zadužene za izdržavanje dece.

Ona se osvrnula i na prisutnost velikog straha koje žene osećaju nakon razvoda, te ukazala na na, opet, vrlo svima znanu stvar, da tako uplašene često ne prijavljuju nasilnike zbog straha od odmazde.

- Žene se plaše nasilnika koji ih je godinama psihološki i fizički terorisao. Veoma je važno da se te žene ne plaše da potraže pomoć jer postoje institucije koje mogu da im pomognu. Međutim, ona toga nije svesna, ona se plaši, jer je on ceo život nju nečim plašio - istakla je koordinatorka Sigurne kuće.

U takvom stanju duha i uma žene u sigurnim kućama, ali i van njih, ukazuje Stanojevićeva, nisu u stanju da ostvare svoja prava odnosno dokazuju svoje zahteve. Nisu u stanju a i kad jesu to opet ne ide lako.

- Nasilnici, kada osete da treba da plate alimentaciju ili nešto drugo što se tiče dece, često prebace svoju imovinu na druge ljude, kao što su očevi, dede ili babe, kako bi izbegli plaćanje. Nadam se da će i u ovom slučaju biti rešenja koja će omogućiti da se ta sredstva ipak prikupe. Na kraju, najvažnije je da se deca ne lišavaju svojih prava - zaključila je Stanojevićeva.

Naravno, kad krene igra "povuci-potegni" oko alimentacije, presavija se tabak i na scenu stupaju advokati. Advokat Milan Belić ukazuje da onaj ko je u zakionskoj obavezi da plaća izdržavanje deteta (najčešće otac) obično ima 8-15 dana rok da krene da izmiruje svoje obaveze.

- Vreme koje se gubi jeste od momenta same tužbe i donošenja presude da se obaveže roditelj da plaća izdržavanje - objašnjava Belić.

U slučaju da roditelj koji na osnovu presude treba da plaća alimentaciju, a to ne čini, drugi ima dve opcije.

- Prva je da podnese javnom izvršitelju predlog da se prinudnim putem naplati ta presuda, a druga opcija da podnese krivičnu prijavu za nedavanje izdržavanja, u oba slučaja problem je ukoliko taj roditelj nema sredstava, nema zvaničnih prihoda, nema imovine, odnosno nema mogućnosti da se prinudnim putem naplati iznos izdržavanja, u toj situaciji alimentacioni fond bi imao potpunu svrhu gde bi roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo mogao da se obrati fondu - navodi Belić.

Uvođenje pomenutog fonda bi bio pravni spas za obespravljene majke odnosno decu, ali važnije od slova zakona jeste svest i majki i očeva da sve loše što iz osvete, inata, zle namere čine jedno drugom, zapravo čine nekome ko ni za šta što im se desili nije kriv. Ako su ga začeli iz ljubavi, valjalo bi zbog tog istog osećanja da imaju više obzira prema njemu jer, da opetcitiramo psihologe, odnosno Frojda, "dete je otac čoveku". Sve što proživi u najranijem dobu duboko ostaje ukorenjeno u njegovom biću i formira ga kao ličnost. Alimentacija je dakle, dragi roditelji, materijalna podrška detetu a ne bivšem supružniku. Mada, istini za volju, ima "druge strane" koja tu pokušava da "ugradi" i svoje potrebe...

(Telegraf.rs/RTS)