Vatra vekovima hranila porodicu, a sad im oduzela sve: Slobodan (76) skrhan poručuje: "Nikada neću odustati"

Od Kovačnice Markovića u selu Oplanići ostao je samo pepeo. Vatra koja je skoro dva veka hranila porodicu, sada je oduzela sve što je dala. Alat, aparat za varenje, materijali, zidovi, sve je izgorelo, a nakon požara ostalo je samo gvožđe.

Slobodan Marković (76) jedini je čuvar ovog starog zanata u okruženju, a jedan je od retkih u Srbiji. Gubitak kovačnice teško mu je pao.

Preporučujemo

- Posle završenog radnog dana, završio sam posao, izašao odatle i zaključao radionicu. Završio sam oko šest, sedam sati, a vatra se videla oko osam sati, odmah posle toga. Nismo mogli ništa da spasemo, prijavili smo vatrogascima, kad su došli to je već sve kasno bilo, ali spasili su ljudi da se ne proširi. Sve je unutra izgorelo, motori, tocilo, ventilatori, brusilice, kablovi, aparati za varenje... Bukvalno sve je izgorelo, osim gvožđa - ispričao je Slobodan.

Planirao je da radi dokle god je to moguće i sada ima želju da nastavi, ali ga je gubitak strašno pogodio. I dok mu deca govore da će sve biti u redu i da će se kovačnica obnoviti, on je i dalje zabrinut.

- Nikada neću odustati dokle god mogu ovim rukama da radim i nogama da se krećem. I sad mi nije lako - rekao je Slobodan kroz suze.

Meštanin sela Oplanići Saša Marković, odmah je priskočio Slobodanu u pomoć.

- Ja sam već uputio pozive pojedinim firmama i stovarištima, sad čekam u nadi da će neko da pomogne da prikupimo nešto materijala što je potrebno da se podigne jedan objekat, gde će Slobodan moći ponovo da pokrene proizvodnju i krene sa kovačkim radovima - kaže Saša.

Meštani sela Oplanići žele da pomognu Slobodanu da se vrati svom poslu, a Saša Marković istakao je šta je potrebno - bušilice, aparat za varenje, kablovi.

U tišini sela Oplanići odzvanjala je pesma čekića i gvožđa, sve dok jedan trenutak nije promenio sve. Požar je odneo Slobodanovu kovačnicu, ali ne i njegovu volju da nastavi. Ovaj vredni majstor koji je veći deo svog života proveo pored ognjišta, sada je ostao bez alata, bez krova nad radionicom, ali ne i bez nade.

Kovački zanat nije samo posao, on je deo tradicije, nasleđa i prošlosti koju ne smemo da izgubimo, a Slobodan je jedan od retkih čuvara tog nasleđa, zato je sada pravi trenutak da mu pomognemo da ponovo upali vatru u svom kovačkom ognjištu, da se čekić ponovo začuje i da tradicija opstane.

(Telegraf.rs)