"Sedeo je pored kontejnera, odeća mu je bila prljava i pocepana, ali nije hteo pare": Milošev snimak kida dušu

Podzemni prolazi, napušteni građevinski objekti, šumarci, samo su neka od mesta gde prolazimo pored ljudi kojima je život u nekom trenutku stao, samo još srce kuca. Miloša je jedan prizor toliko potresao da je odlučio da uradi nešto što mnogima ne bi palo na pamet, a sve radi širenja svesti o problemu.

Da, mahom prođemo kraj onih koji kuće, iz samo njima znanih razloga, više nemaju. Zovemo iz beskućnici a oni su zapravo besrećnici. Tužnih lica, zapuštene higijene i izgleda, tupog pogleda uperenog u daljinu, bez perspektive i posebne želje da se pomere iz svojih improvizovanih "domova".

Preporučujemo

Na jednu takvu nesrećnu ljudsku sudbinu naleteo je izvesni Miloš i na svom TikToku podelio utiske o susretu sa čovekom bez krova nad glavom.

- Sedeo je pored kontejnera, bez reči, bez pokreta. Kao da više nije ni očekivao da ga neko primeti. Njegova odeća bila je prljava i pocepana, ali ono što je najviše bolelo bio je njegov pogled – umoran, izgubljen, prepun tuge - setno opisuje Miloš.

Iako neretko zastanemo s predubeđenjem da ljudi čije sudbine su vezane za asfalt prose, te posežemo za novčanikom da im "udelimo koji dinar" pitanje je da li je to ono što oni i traže i žele. Tih 20-50-100 pa neka je i 2.000 dinara, njima mogu samo kratkoročno da podmire potrebe tela, ali šta ćemo sa dušom? Duša je ta koja im umire od gladi. Gladi za pravim domom, porodicom, ljubavlju, pažnjom, razumevanjem, podrškom...

Takođe, tim ljudima, odevenim u "rite" koje su pune neprijatnih mirisa nedostaje čista odeća. Neka jakna, pantalone ili suknja, džemper,  ćebe da se pokriju. Da im se bar malo na taj način vrati dostojanstvo.

Dostojanstvo - to je ono što se "klacka". Ne bi, uprkos svoj težini svoje svakodnevice, da ga izgube, a opet glavu neminovno spuštaju dole kad pruže ruku za pomoć u vidu elementarnih stvari poput čaše vode ili kore hleba.

Zato, imajmo to u vidu kad sledeći put nehajno, zagledani samo u svoje potrebe i puteve, projurimo kraj beskućnika. Zastanimo i bar neku lepu reč uputimo. Značiće im. Znače da je danas bar jedna osoba na ovom svetu mislila na njih!

(Telegraf.rs/TikTok)