Da li znate da Šumadija ima ambasadorku u Engleskoj? Ima 27 godina i "kida" u ovom sportu

Imala je Srbija prethodnih decenija mnogo uspešnih fudbalera u engleskim klubovima. Savo Milošević i Nemanja Vidić samo su neki od njih. Ali, da li ste znali da jedno mlado žensko čeljade osvetljava obraz naše zemlje u tamošnjoj Ženskoj super ligi? Reč je o Kragujevčanki Dejani Stefanović. Ova dvadesetsedmogodišnja profesionalna fudbalerka članica je kluba Brighton and Hove Albion a ujedno reprezentativka Srbije. Svet i ovde i u Britaniji pun je predrasuda pa ni njoj sigurno nije bilo lako da prevaziđe sve prepreke kao žena koja se bavi "najvažnijom sporednom stvari na svetu".

- Ljubav prema fudbalu je počela još od ranih dana, sa 3 godine sam već otkrila da me druge igračke ne zanimaju i da je lopta uvek sa mnom, tada kao omiljena igračka, pa sve do danas kao posao - započela je priču za InfoKG poznata Kragujevčanka.

Preporučujemo

Ona je prve fudbalske korake načinila u školici fudbala "Šumadija" sa dečacima, gde je igrala sve do 13. godine i gde je dobila priliku da se pridruži svom prvom ženskom timu "Trijumf" KG.

- Nakon nekoliko sezona sam dobila poziv iz "Crvene Zvezde" gde sam ostala 3 godine i dobila svoj prvi poziv za omladinsku Reprezentaciju Srbije -kaže Dejana.

Posle toga se pojavio ASSPT Albi iz Francuske gde je potpisala svoj prvi profesionalni ugovor i počela svoj život van Srbije. E onda je usledio poziv seniorske Reprezentacije Srbije, gde je i dan danas član. Iza nje je 60 nastupa u nacionalnom dresu.

- Nakon dobre sezone u Francuskoj, sam odlučila da prihvatim ponudu iz norveškog kluba "Avaldsnes", gde sam prvi put zaigrala u Ligi Šampiona i postala kapiten ubrzo sa istim. Veliki preokret u moj karijeri je kad sam potpisala sa norveškim timom "Välerenga", gde sam ostala 4 sezone i osvojila duplu krunu i kup, bila u najboljih 11 u ligi, što je i privuklo "Brajton" da me pozove u svoje redove. Najponosniji deo moje klupske karijere je poziv "Brajtona", gde sam i trenutni član već pune dve godine" - ističe Stefanovićeva.

Inače, neko ko ovoliko uspeha postigne za samo 27 godina, teško da je zalutao u ono čime se bavi. Tako je i sa Dejanom. Ona ljubav prema lopti gaji od malih nogu kao i sportsko-takmičarski duh.

- Srećna sam što u vreme kada sam odrastala i fudbalski se razvijala, sam imala šansu da igram i družim se sa decom iz različitih delova grada, jer tada grad Kragujevac je organizovao razne turnire preko osnovnih škola ili preko fudbalskog kluba "Šumadija". Tako da igranje fudbala mi je uvek bilo zanimljivo i privlačno, jer sam imala priliku da se družim, a i u isto vreme takmičim - priča ova uspešna Šumadijka.

Naravno, ne ide njoj sve glatko, ako ništa drugo zbog onoga što smo spomenuli na početku - predrasuda. Naime, pitanje rodne neravnopravnosti u fudbalu kako na terenu tako i u medijima je činjenična stvar u Srbiji a, dok je, ističe Dejana, u Engleskoj drugačija situacija.

- Najveći izazovi kod žena u svetu sporta jeste definitivno neravnopravnost. Teško je davati se svakog dana i raditi sve isto koliko i muškarci, ali biti manje plaćen i cenjen u društvu. Mislim da ljudi kod nas nisu ni svesni koliko se žene daju ovom sportu. Od kako živim u Engleskoj, nemam isti osećaj kao pre da sam manje cenjena kao sportista, uglavnom imam podršku i ljudi znaju ko sam. Dok u Srbiji mi smo još uvek daleko od sveta što se tiče razvoja ženskog fudbala, ulaganja, medija itd. Nadam se da će u narednom periodu biti bolje, jer promena je definitvno potrebna. Razlika u svetu i kod nas je ogromna sto se tiče svih segmenta. Na reprezentativnom nivou postaje polako bolje, ali još uvek predaleko od svetskog standarda. Što se tiče klupskog nivoa tu je potrebno mnogo promena da bi krenulo na bolje - poručuje Stefanovićeva.

Kad se zbroje sve obaveze oko treniga, utakmica, priprema za takmičenja, nameće se pitanje - ima li lepa Dijan i koliko vremena "samo za sebe"?

- Fudbal je deo mog života od malena, tako da navikla sam da živim po planu i programu od ranih dana. Tako da ću verovatno i posle karijere raditi kao trener, jer želim da ostanem u sportu. Balans pronalazim u čitanju knjiga, dugim šetnjama, volim da kuvam, odlazim na kafu sa drugaricama iz Srbije koje imam ovde, trenutno završavam A licencu za trenera, tako da imam posla oko toga. Uglavnom sam preko celog dana u kampu, tako da malo vremena što mi ostane volim da iskoristim na pravi način! Posle utakmice ili kada imam jako stresan dan volim da gledam Netflix ili igram igrice na laptopu, jer mi je potrebna distrakcija - otkriva ova dvadesetsedmogodišnjakinja.

Svojim najvećim uspehom smatra potpisivanje ugovora za norveški klub "Välerengu".

- Tu sam odigrala par dobrih sezona, što je privuklo pažnju velikih klubova. Trenutak koji ću zauvek pamtiti je definitvno pobeda vice šampiona sveta Nemačke 3-2 sa reprezentacijom Srbije. Nemačka važi za jedan od najboljih timova sveta, ali mi smo se potrudili da pokažemo koliko možemo i vredimo - kaže Dijana.

Za devojke koje bi da se upuste u bavljenje fudbalom i generalno profesionalnim sportom, ona ima poruku: "Savet za mlade devojke je da je sve moguće, da veruju u sebe i da vrede; da znaju šta žele i veruju u to što rade. Rad na sebi svakog dana i edukacija, otvorenost da uvek naučiš nešto novo i svaki dan je mali korak ka cilju".

(Telegraf.rs/InfoKG)