Sa 16 sam došao u Italiju, školovao se, oženio, postao tata! Sad se sa 35 pitam: Kako bi mi bilo u Srbiji...

Odlazak zbog posla i generalno prebacivanje života u inostranstvo najčešće nije korak na koji se ljudi olako odlučuju, a pitanje vraćanja u domovinu mnogima nikad ne izađe iz glave. Upravo to je bio povod za raspravu koja je ogolila i najskrivenije emocije onih koji su svoju sreću potražili van granica Srbije.

Iako im je većini život u inostranstvu omogućio veću stabilnost, unosnije karijere, a mnogima i proširenje porodice, išak je jasno da je pitanje "kako bi mi bilo kod kuće" nešto što ne prestaje.

Preporučujemo

"Ima li ovde ljudi koji su se vratili iz inostranstva da zive u Srbiju? Interesuje me vase iskustvo sa svima tim...", tim rečima počela je razmena iskustva onih koji  su napustili Srbiju.

Neki privremeno, neki svesni da se verovatno neće vratiti, a sve je krenulo od pitanja muškarca koji je priznao da ga pitanje oko povratka tišti: ""Mali uvod... Sa 16 sam došao u Italiju... Završio školu, oženio se i ostvario kao roditelj... Radio, stvarao... U 35. i dalje imam taj osećaj i uvek se mučim istim pitanjima. Kako bi mi bilo 'tamo'".

Njegovo otvoreno kolebanje naišlo je na razumevanje pregršt korisnika Redita, pa su se ispod samo ređala iskustva, a emocija nikako nije manjkalo.

"Mi koji smo dugo van zaboravimo čime čovek mora da se nosi kod nas"

"Vratili se u Srbiju 2002. Muž je živeo i u Švedskoj, pobegao glavom bez obzira, još onda mu je bilo prilično jasno na šta će to da izađe. Nama je sad finansijski odlično, ali smo dosta i radili evo sad već decenijama. Zadovoljni smo što smo baš u Srbiji, imali smo i neke druge opcije. Nisam nikakav rodoljub, ali mi je bitno da ne budem građanin drugog reda ili stranac, posebno sad kad je krenulo ovo opšte ludilo po Zapadu. Imali smo i muž i ja puno projekata po inostranstvu, išli ovamo - onamo na po šest meseci do godinu dana. Nismo nigde nešto bili preterano impresionirani, a u većini slučajeva po Evropi nam se baš nije svidelo. Posle Johanesburga u Južnoj Africi, u Srbiji je bezbednost na prvom mestu pa deset mesta prazno", napisala je jedna Srpkinja.

Foto: Shutterstock

Isustva su bila brojna, a većina je pisala kako su se oni ili njihovi poznanici ili rođaci "snašli" po povratku nazad. Uglavnom su u inostranstvu osećali "tuđinu", a ovde nisu zadovoljni sistemom i manama koje su im primetne u poređenju sa drugim zemljama.

"Dobar post, mislim da mi koji smo dugo vani naviknemo na sistem i zaboravimo sa čime čovek mora da se nosi kod nas", napisao je jedan od korisnika.

"Probaj ako se dvoumiš"

U jednom od dužih odgovora, korisnik je opisao svoje iskustvo u gradu koji mnogi hvale - Pekingu. Poručio je da je sistem savršen, a standard odličan, ali da mu nije odgovarao narod zbog kog se i vratio u Srbiju.

Kako je kazao, ovde ljude poznaje i iako se i dalje privikava i Kina mu nedostaje u nekim sferama, on ne bi stvarao porodicu mimo Srbije. No, poslao je i snažnu poruku onima koji se dvoume oko odlaska.

"Za one koji se dvoume da li ići preko ili ostati imam da poručim samo ovo: obavezno idi, probaj, izgustiraj, nauči, poveži se, pusti koren i pipke ali ne zaboravi da zalivaš svoj rodni. Ako ti se, pak, priželi nazad, a ti se vrati, ceo svet je na pola dana-dan leta. Neko nikad svoje selo napustio nije, a nekoga svoje selo nikad napustilo nije. Velika razlika i dvosmislena. Shvati život više kao priliku i dobitak na lutriji a manje kao moranje, guranje, stres, loženje nekim uspehom zarad ličnog osećaja vrednosti ili manjka istog", napisao je.

Loše iskustvo povratka

No, o tome da nije svima sjajno koji se odluče da se vrate u domovinu govori i iskustvo jednog muškarca koji smatra da mu je to bila jedna velika greška.

Kako je napisao, živeo je u Sjedinjenim Američkim Državama, u Holandiji, kao i na Kipru. Iz svake zemlje vuče podeljena iskustva, ali kada mu se ukazala dobra prilika za povratak u Srbiju on ju je iskoristio. Danas zbog toga žali.

"Zvali me da vodim ogromnu UK firmu... Bio sam ubeđen da ako za mesec dana zarađujem godišnju prosečnu srpsku platu mora da mi bude do j**a - ali sam se zaj**ao neviđeno. Sad radim na tome da deci obezbedim papire da mogu da odu kada završe osnovnu, tako da, iz moje perspektive, na pitanje 'kako je tamo' imaš odgovor - nije dobro!", napisao je, između ostalog.

Nakon brojnih odgovora oglasio se i autor objave koji se zahvalio svima koji su odvojili malo vremena da podele svoja iskustva.

"Pročitao sam sa velikom pažnjom sve komentare i hvala svima koji su izdvojili par minuta da objasne sve lepo... Kapiram kad sve saberem i oduzmem, u mom slučaju konkretno, vratito bih se ne jedan, već više koraka unazad iz više razloga... Drago mi je za sve povratnike koji su se 'snašli' i uživaju da tako kažem", napisao je.

(Telegraf.rs)