Da se srce stegne: Selo na jugu Srbije nema struju, žive kao pre jednog veka, a ovo im je jedina razonoda

U prokupačkom selu Miljkovica žive tri domaćinstva bez struje, u potpunom mraku. Prve bandere nalaze se na oko pola kilometra od njihovih kuća, do kojih se stiže samo kozjom stazom, kroz šumu. Nekoliko pokušaja da se priključe na elektro mrežu je propalo, zbog visokih troškova.

Za njih je vreme stalo. Žive kao pre jednog veka, bez ijednog električnog uređaja, uglavnom od onoga što proizvedu u svom domaćinstvu. Satima, kroz šumu, putuju do lekara, prodavnice. Sve manje, zbog godina se i usuđuju da krenu na put.

Preporučujemo

“Stisnuto je do kraja, što može, može, što ne može. Prodavnice su četiri, pet kilometara, to sve na leđa se mora donese, nema puta, nema ništa, nemaš kog da nađeš, ljudi i što imaju prevoz, ne mogu da dođu po ovaj put” kaže Dušan Milovanović iz Miljkovice.

Dušan živi sa bolesnom suprugom i sinom, od minimalne penzije. Do prošle godine čuvali su stoku, ali više nisu bili u mogućnosti da obezbede hranu. Najteže im padaju duge zimske noći, uz jedinu razonodu, tranzistor i petrolejsku lampu.

“Petrolej kad odeš da kupiš, čude se šta ćeti, kad sam mu ja posle rekao za osvetljenje, kaže ne mogu da ti verujem. Lampa, ali i tu je problem, jednu lampu imam, staklo nemaš gde da nađeš, nemaš gde sad staklo da kupiš za lampu, tu lampu čuvam, pukne staklo, nema više” dodaje Dušan.

“Kako su živeli onda, kako su onda živeli, tako žive i dan, danas. Nemaju puta, nemaju struje, na žalost, njegov sin, koji je već momak, on ne zna šta je televizor” ističe se Miroljub Antić, iz Miljkovica.

Struja nikad nije stigla ni do domaćinstva Dušanove tetke, Milijane.

“Nema ni struje, nema ni puta, ništa. -Pa kako se živi? -Pa kako se mora, brate slatki, deca otišla. I što bi došli nešto da odrade, da pomognu, ne može, nema puta, ne može da se dođe do kuće” objašnjava Milijana Milovanović iz Miljkovice.

Goran Lazarević penziju je zaradio u Beogradu. Vratio se u rodni kraj, pre svega zbog zdravlja i čistog vazduha, podno planine Vidojevice, koji jedino ovde ne manjka. Da ne bi živeo u mraku, kao njegovi preci, bio je prinuđen da instalira solarne panele, koji su mu samo delimično rešili problem.

“Ima veš mašina, zamrzivač, televizor, frižider i to je to. Znači, delimično obezbeđuje, ima dana kad ne može da podmiri te potrebe, znači dok nema mreže, nije u potpunosti sigurno ostaviti kuću samu, jer mora da se uključuje agregat” , kaže Goran.

Meštani Miljkovica, koji žive bez puta, struje, neretko i bez vode, gube nadu da će se bilo šta promeniti u njihovim životima. Iako ih za obronke Vidojevice, vežu i brojne uspomene, sve su više u uverenju da je za njih jedini spas, preseljenje ne neku drugu lokaciju, bliže putu, prodavnici, lekaru. Za to im je potrebna pomoć, koja je do sada izostala.

(Telegraf.rs/RTS)