Naš lekar otkriva: Heroinskih zavisnika sve manje, ali sve više je onih koji dolaze zbog kocke i kokaina

Oni su ljudi različitih profesija, neki su tek napunili 18 godina, neki imaju skoro 60 godina, a svima im je zajedničko da su zavisni od opijata i pacijenti su Odeljenja za narkomaniju, Specijalne bolnice u Gornjoj Toponici kod Niša.

Prema rečima načelnika ovog odeljenja dr Dragana Vukadinovića prosek lečenja su dve hospitalizacije, ali ima pacijenata koji su na bolničkom lečenju bili 10, 12 ili 15 puta. Srećom njih je malo, manje od 10 odsto od ukupnog broja pacijenata.

Preporučujemo

„To su pacijenti koji ne mogu da uspostave apstinenciju, ali koji srećom koji kada recidiviraju dolaze, hospitalizuju se i poštuje okvire lečenja na ovom odeljenju. Nedavno smo imali pacijentkinju kojoj je to bila 13. hospitalizacija, na žalost neuspešna. Kod većine pacijenata to je manji broj hospitalizacija“, rekao je dr Vukadinović za Telegraf.rs.

Foto: D.K.

Vukadinović je kazao da je Odeljenje za narkomaniju, od 2004. godine od kada je osnovano, do sada imalo više od 1.800 pacijenata ne samo iz Niša, već sa čitavog juga Srbije, a ukupan broj hospitalizcija premašuje brojku od 3.400. Među pacijentima je, kaže, i dalje značajno manje žena nego muškaraca - one čine 20 do 25 odsto ukupnog broj obolelih.

“Zadnjih godina dominantno se bavimo buprenorfinskom i metadonskom zavisnošću, što zbog nabavki ovih supstanci “na crno”, što kod pacijenata koji su posle višegodišnjih supstitucionih programa rešili da uspostave kompletnu apstinenciju. Pojavom ovih lekova značajno se smanjio broj pacijenata koji su isključivo na opijatima. Klasičnih opijatskih zavisnosti, heroinskih zavisnosti gotovo i da nema više. Ono što postaje aktuelni i sve veći veći problem je javljanje pacijenata zbog zavisnosti od kokaina koja je vrlo često udružena sa patološkom kockom”, izjavio je dr Vukadinović.

On je kazao da njegovo iskustvo govori da veliki broj mladih već u sedmom ili osmom razredu osnovne škole krene da eksperimentiše sa marihuanom, ali se na tome zadrže, dok jedan broj njih u srednjoj školi počne da koristi i druge psihoaktivne supstance.

Foto: D.K.

“Važi pravilo da roditeljima treba ponekada po tri, četiri godine da shvate da je njihovo dete zavisnik. Roditelji su nekako skloni da drže glavu u pesku i da pored očiglednih problema koji su evidentni negiraju prisustvo psihoaktivnih supstanci. To na žalost daje vremena da se problem ukoreni i da dobije na dodatnoj težini tako da kada krenu lečenja već imaju dug zavisnički staž”, govori dr Vukadinović.

Prema njegovim rečima u Srbiji već 15 godina postoji sustitucioni program tako da je i to mesto gde se amortizuje vreme do prve hospitalizacije.

“Od 2010. godine u našoj zemlji je uveden metadon kao supstituent za opijatsku zavisnost. Reč je o leku za opijatsku zavisnost koji se kontrolisano daje u zdravstvenim ustanovama. Metadon je isto opijat i on ne leči opijatsku zavisnost nego spašava pacijenta da ne juri za dilerom, da se ne bavi kriminogenim radnjama. Ideja je da zdravstvena ustanova ponudi nešto što će im zameniti heroin, sa idejom da ih uključi u zdravstveni sistem i zaštiti od prenosivih bolesti koje su karakteristika ranije intravenoznog uzimanja heroina. Vremenom se sa adekvatnom socijalnom službom i podrškom radi na tome da pacijent izađe iz supstitucionog programa i uspostavi pravu apstinenciju. Kod nekih to uspe, a kod određenog broja pacijenata neophodno je da se to radi u hospitalni uslovima”, objasnio je dr Vukadinović.

On je kazao da se u Odeljenju za narkomaniju u Toponici lekovi koriste u cilju detoksikacije.

“Pacijenti mogu na početku da dobiju određenu dozu ovih lekova, ali isključivo sa idejom da se posle u toku lečenja oni sukcesivno redukuju i isključuju, da se period apstinencionalne krize što bezbolnije prođe i da se stabilizuju u apstinenciji, najčešće uz primenu blokatora. Trudimo se da imamo krajnje individualni pristup. Socijalni status definitivno utiče na prognozu i dinamiku lečenja. Onaj ko nije pokidao sve socijalne veze, ko je uspeo da završi školu, možda zasnuje porodicu i dobije decu, itekako ima više motiva i tačaka koje su nam oslonac za postizanje apstinencije, što naravno ne mora da bude pravilo. Na to koliki će i kakav uspeh da bude definitvno vrlo mnogo utiče sam pacijent sa svojim motivima, sa svojim kapacitetima, sa svojim voljnim mehanizmom”, izjavio je dr Vukadinović.

Prema njegovim rečima, veliki problem je stigmatizacija pacijenata i opšti stav društva prema ljudima koji boluju od bolesti zavisnosti.

“Mi imamo emapatiju prema ljudima koji boluju od karcinoma, koji su preležali infarkt, koji imaju neke druge očigledne somatske bolesti, pa makar deo te empatije da usmerimo i na ovu grupu pacijenata jer zaslužuju podršku. Korektan odnos prema njima i te kako može da pomogne. Pomoć medija je od velikog značaja u smislu i edukacije opšte populacije i destigmatizacije ovih pacijenata“, istakao je dr Vukadinović.

On je kazao da je, zahvaljujući rukovodstvu Specijalne bolnice u Gornjoj Toponici, Odeljenje za narkomaniju pre osam meseci dobilo novi prostor u zgradi u kojoj se ranije nalazio stan upravnika bolnice i glavnog ekonoma. Prostor je prilagođen boravku pacijenata i njemu je definisan jasan kućni red. Apsolutni uslov za lečenje na odeljenju je poštovanje tkućnog reda. Pacijentkinje i pacijenti dodao je Vukadinović, tokom lečenja mogu da zuče rezbare drvo, pletu, vezu i slikaju, a dvoje pacijenataka koji su sada na lečenju vreme su iskoristili da komponuju osam pesama.

(Telegraf.rs)