Dr Arsen Ristić: Posle korone srčane slabosti su postale masovna bolest čovečanstva, ova grupa je ugrožena

Pre pet godina na današnji dan potvrđen je prvi slučaj SARS-KoV-2. Koronavirus je od tada do danas dijagnostikovan kod desetina hiljada naših građana. Mnogi su koronu imali i po nekoliko puta, a ona je odgovorna i za mnogo izgubljenih života. Kovid je kod mnogih ostavio trajne zdravstvene probleme. Koliko je korona uticala na povećanje ili pogoršanje srčanih problema za Dnevnik je govorio dr Arsen Ristić, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Doktor Ristić napominje da su kardiovaskularne bolesti najmasovnije oboljenje u našoj zemlji i u našem regionu. Vreme je respiratornih i virusnih infekcija koje mogu da napadnu srčani mišić. Više od 20 različitih virusa može da izazove infekciju srčanog mišića, koja obično prođe sama kao i respiratorne infekcije, bez velikih posledica.

Preporučujemo

„Izuzetno je važno prepoznati na vreme kada je grip zahvatio i srce i kada je momenat da se dâ adekvatna terapija koja će prevenirati pojavu opasnih aritmija, kompenzovati srčanu slabost. Treba voditi računa jer je u periodu kovida bilo skoro 50 odsto osoba koje su imale tešku kliničku sliku i upalu srčanog mišića”, istakao je doktor.

Ko treba da bude na oprezu

„Kardiovaskularni sistem najbolje funkcioniše kada ima dovoljno vremena da se organizam adaptira na uslove spoljašnje sredine. Da se organizam navikne na uslove spoljašnje sredine, problemi nastaju zbog poremećaja regulacije krvnog pritiska, zbog spazma krvnih sudova na srcu, kod nepripremljenih i ljudi bez kondicije, napor traži da budete oprezni kod visokih ili kod niskih temperatura”, rekao je dr Ristić.

Profesor ističe da i dalje ima pacijenata koji imaju miokarditis izazvan koronavirusom, s tim što je klinička slika slabija. Kovid nas je pripremio na oprez kada su u pitanju virusi. Svim međunarodnim propisima preporučuje se vakcinacija osetljivih pacijenata protiv sezonskih virusnih infekcija, jer se smanjuje rizik po životno opasno stanje.

Koji su simptomi srčane slabosti

„Dijagnostika i terapija kod kardiovaskularnih oboljenja su dramatično napredovale poslednjih godina. Zbog toga je izuzetno važno prepoznati da li naš pacijent ima srčanu slabost i šta je uzrok. Treba prepoznati značaj kardiovaskularnih bolesti koje su kod mladih u porastu. Osnovni faktori rizika su šećer, masnoće, populacija pušača, a to je u rukama pacijenata. Postoje preventivna rešenja, koja su lako dostupna i primenjiva”, rekao je doktor.

Kako da znamo da srce slabi

„Najčešće su to pojave sve većeg zamaranja i nedostatka vazduha, oticanje nogu. Pacijentima smeta kada treba da legnu na ravno. Fizički napor koji su mogli donedavno da podnesu sa lakoćom, sada više ne mogu da podnesu. Ne mogu da se popnu uz stepenice, ne mogu da idu uzbrdo. Uzrok srčane slabosti je masovna bolest čovečanstva. To je koronarna bolest, ateroskleroza krvnih sudova i to je nešto što nije tako teško prepoznati. Bol u grudima, aritmije, pojačano zamaranje, gušenje, to je crvena lampica u glavi, pa se treba hitno javiti najbližem lekaru”, istakao je doktor.

Dodaje da je interesovanje mladih lekara za kardiologiju ogromno zbog činjenice da ono što kardiolozi mogu da pruže svojim bolesnicima sada je impresivno u odnosu na ranije.

„Beograd i Srbija su ove godine centar sveta što se srčane slabosti tiče, mi smo domaćini najvećeg kongresa sveta koji se održava 20. maja u Centru Sava. Zvanični organizator kongresa je evropsko Udruženje kardiologa, domaćini su akademik Petar Seferović i ja, a očekujemo oko sedam hiljada gostiju. Obezbedili smo besplatnu registraciju za sve studente iz Srbije sa svih naših fakulteta srodnih medicini. Predavanja će držati 300 vrhunskih predavača“, rekao je dr Arsen Ristić, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

(RTS)