Vodio "Ludu kuću", sad predaje veronauku u Belgiji: Dejan Stanković Kralj danas kao profesor priča za Telegraf

Rijaliti voditelja Dejana Stankovića Kralja seća se cela Srbija. Vodio je program "Luda kuća" i, kako sam kaže, često bio predmet kritika zbog načina na koji se izražavao. Na kraju je potpuno nestao sa malih ekrana i godinama niko nije čuo za njega, a onda je prošle godine odjeknula vest da je upravo on postao kandidat za ulazak u Evropski parlament. Dejan Stanković danas za Telegraf.rs priča iz ugla učitelja veronauke. Otvorio nam je dušu o tome kako je došlo do toga da se povuče iz javnog života, ali i može li da se živi od plate profesora u Briselu i odakle želja da uđe u politiku.

Odluku da se preseli u Brisel doneo je pre više od 20 godina, a na tom putu ga je vodila želja da stekne obrazovanje i izgradi karijeru u međunarodnom okruženju. Šansu da se usavrši napao je na studijama teologije i pedagogije u Belgiji.

Preporučujemo

Printskrin: Instagram/dejan.kralj

- Studije teologije i pedagogije omogućile su mi da postanem profesor i prenesem znanje i vrednosti novim generacijama. Tokom svog boravka u Belgiji, proširio sam svoj profesionalni angažman i postao sudski prevodilac, što mi je omogućilo da se povežem sa pravnim sistemima i doprinosim razumijevanju među ljudima iz različitih kultura. Ova iskustva su obogatila moj život i omogućila mi da se bavim poslom koji volim, a da istovremeno doprinosim zajednici u kojoj živim - priča Dejan za naš portal. .

Već više od 20 godina Dejan predaje pravoslavnu veronauku u belgijskim školama. Veronauka je u njihovom obrazovnom sistemu obavezan predmet, a Stanković danas govori o potpuno drugačijim vrednostima od onih koje su se propagirale u "Ludoj kući". On se trudi da svoje učenike nauči ljubavi, poštovanju i humanosti u nadi da će njegovi đaci postati dobri i moralni ljudi.

Svaki čas počinje sa "Oče naš"

- Moj čas započinje molitvom 'Oče naš', jer verujem da je važno da se svaki učenik poveže sa sobom, svojim mislima i Bogom pre nego što započnemo dan. Kažem im: "Znanje bez vere je kao svetlost bez toplote – može da obasja, ali ne može da zagreje srce čoveka." Učimo ne samo o veri, već i o ljubavi, poštovanju, humanosti – vrednostima koje su temelj svakog srećnog društva. Ono što najviše volim kod svoje profesije jeste što sam za 20 godina izveo na hiljade učenika, od kojih mi se mnogi i danas javljaju. Kažu mi da sam im ostao u sećanju kao najomiljeniji profesor, ne zbog ocena, već zato što sam ih učio da budu bolji ljudi. Uvek sam imao prijateljski odnos sa učenicima – jer svi smo mi jednaki. U učionici ne postoje titule, godine ili razlike, postoji samo zajedništvo i želja za učenjem - istakao je.

Školski sistem u Belgiji i Srbiji se razlikuje na nekoliko načina, iako oba imaju svoje specifične vrednosti i prednosti. Belgija, sa svojim dvojezičnim obrazovnim sistemom, pruža veće mogućnosti za specijalizaciju učenika već na srednjem nivou, dok je obrazovni sistem u Srbiji tradicionalno više uniformisan, sa jasno definisanim putem do srednje škole. Belgijski sistem se često bazira na fleksibilnosti i multikulturnosti, a naglasak stavlja na davanje šanse svim učenicima da se snađu, dok se u Srbiji obrazovni put uglavnom temelji na jedinstvenoj strukturi koja se koristi za sve učenike do određenih faza obrazovanja.

- U Srbiji je obrazovni sistem, iako više standardizovan, poznat po svom dubokom poštovanju tradicije i ozbiljnosti. Kao profesor u Belgiji, imao sam priliku da radim u sistemu koji stavlja veći akcenat na samostalnost učenika i njihovo kritičko razmišljanje, a verujem da oba sistema imaju vrednosti koje doprinose razvoju mladih ljudi - ispričao je Dejan.

Naravno, aktuelna tema uvek su plate u različitim sektorima života, Stanković je za naš portal otkrio može li u Belgiji da se živi samo od jednog izvora prihoda.

- U poređenju sa drugim profesijama, plata profesora u Belgiji je konkurentna, ali nije dovoljno visoka da biste živeli luksuzno od nje. Troškovi života su u poslednje vreme porasli, od osnovnih namirnica, struje, gasa, pa sve do vode, i kad se sve obaveze plate, često ne ostane mnogo prostora za štednju. Sa jednim izvorom prihoda teško je ostvariti visok životni standard, naročito u velikim gradovima gde su troškovi značajno viši. Iako život u Belgiji može biti stabilan, nije nimalo lako i mnogi ljudi, kao i ja, često imaju dodatne izvore prihoda - ispričao je.

Mnogi ljudi se i danas sećaju njegovog rijaliti rada i nisu upoznati sa njegovom promenom karijere. I dok je veliki uspeh to što je postao profesor, on je uspeo da odvoji vremena i da radi i kao sudski prevodilac za flamanski jezik.

- Preveo sam više od 1.000 važnih dokumenata, uključujući sudske akte, ugovore i druge pravne spise. Moje usluge koriste delegacije, kao i institucije poput sudova, policije i zatvora, gde je preciznost ključna, a odgovornost ogromna. Prevodim na visokom nivou, što znači da moje reči mogu imati direktan uticaj na pravdu i pravne odluke. Ovaj posao mi nije samo tehnička obaveza, već i prilika da budem deo procesa koji oblikuje živote ljudi. Svaka reč koju prevodim ima svoju težinu, a to me motiviše da budem apsolutno precizan i odgovoran. Zbog toga volim ovaj posao – jer u svakom prevodu pružam šansu za pravično razumevanje među ljudima i institucijama. Možda je to upravo ono što me i održava u ovom pozivu – izazov da stalno budem bolji, učim i doprinosim širem društvenom i pravnom okruženju - objasnio je.

Prošle godine mnoge je iznenadila vest da je Dejan Stanković Kralj postao prvi Srbin kandidat za Evropski parlament. Postigao je veliki uspeh, a malo ko zna da je razlog njegove kandidature bila, kako kaže, "jedna od najodvratnijih izjava koju je ikada čuo".

- Kada sam odlučio da se kandidujem za Evropski parlament, nisam to radio iz političke ambicije, već iz duboke želje da se borim za vrednosti koje smatram ključnim za našu zajednicu i našu Evropu. To su ljudska prava, jednakost, pravda i borba protiv svih oblika diskriminacije. Osećao sam da je došlo vreme da se svi, i mi u dijaspori, uključimo u oblikovanje bolje budućnosti – ne samo za sebe, već i za buduće generacije. Mnogi ljudi u Srbiji nisu znali šta se zaista dogodilo pre mog ulaska u kampanju, a ono što smatram ključnim za razumevanje mog političkog angažmana jeste borba koja me je dovela do toga da se odlučim na ovaj korak. Naime, pre nego što sam postao kandidat, borio sam se da zaustavim jednu od najodvratnijih javnih izjava koju sam ikada čuo. Uticajni belgijski političar je javno rekao da „romska zajednica predstavlja braon naciju“ i da bi belgijska policija trebalo da ih tuče palicama. Kada sam to čuo, nisam mogao da ćutim. Bilo mi je jasno da ovakvi postupci i reči ne mogu biti tolerisani, jer to nije samo uvreda prema jednoj zajednici – to je poziv na nasilje i mržnju. Zbog toga sam odlučio da se borim za pravdu i pokrenuo krivičnu prijavu protiv ovog političara - objasnio je i dodao kako je tekla kandidatura i kampanja:

- Bio je to težak korak, ali u tom trenutku verovao sam da je to jedini način da stanem na stranu onih koji su bili ugroženi. Usled tog mog istupa i javne kritike, političar je bio primoran da napusti sve visoke pozicije koje je imao, i to ne samo mesto poslanika u belgijskom parlamentu, već i poziciju lidera svoje stranke a sudija mu je nalozio i obavezne seanse kod psihologa zbog njegovor govora mrznje. Ovaj ishod nije bio samo moj lični uspeh, već i pobeda svih nas, svih onih koji veruju u jednakost, poštovanje i ljudsku čast. Kada sam potom odlučio da se kandidujem za Evropski parlament, to je bilo sa jasnom idejom da se i dalje borim za te iste vrednosti, na većoj, evropskoj sceni. Znao sam da će to biti izazov, ali verovao sam da mogu da donesen promene koje će doneti bolje sutra. Osvajanjem 11.011 glasova shvatio sam da nisu samo moji najbliži verovali u moju borbu, već i mnogi drugi koji su prepoznali moj rad, moj angažman i moju strast prema onome što je ispravno. Kampanja je bila izazovna i emotivna, ali je sve što sam prošao učinilo moju veru u bolje sutra još jačom.

Nakon uspeha na izborima za Evropski parlament dobio je priliku da se kandiduje i na lokalnim izborima u Molenbeku. Ponovo je postigao odličan rezultat, ali zbog toga što nije bio prvi na listi, nije postao predsednik opštine.

- Kandidatura za predsednika briselske opštine Molenbek bila je prirodan korak jer verujem da mogu doneti promene koje će unaprediti život svih građana. Moj cilj je da Molenbek postane mesto u kojem se poštuju svi, gde se ulaže u obrazovanje, infrastrukturu i bezbednost, a posebno želim da pružim podršku mladima i porodicama - ispričo je.

Prisetio se i iskustva rada u rijaliti programima i dodao da je njegov cilj bio da skrene pažnju na važne društvene probleme.

- Moje iskustvo sa rijaliti programima, poput “Luda kuća” i “Farma” , često je bilo predmet kritika, ali važno je napomenuti da je to bio deo moje glume. Moj cilj u tim trenucima, kada sam bio mlad, bio je da skrenem pažnju na svakodnevne društvene probleme, koristeći popularne formate koji su pružali priliku da postavim neka važna pitanja. Uvek sam nastojao da doprinosim diskusiji o temama koje su relevantne za društvo, iako mnogi nisu uvek prepoznali te namere. I važno je napomenuti da je prošlo više od 10 godina od kada sam vodio te programe - rekao je.

Dodao je i da je to, ipak, samo jedan mali deo njegove biografije, u kojoj pored svega toga stiji i napisan udžbenik koji se koristi u belgijskim školama.

- Ja sam mnogo više od voditelja. Moja strast za učenjem, pomaganjem zajednici i doprinosom kroz prevodilaštvo je ono što me definiše. Što se tiče televizije, jedini format koji bih danas voleo da radim bio bi politički talk-show na visokom nivou pod nazivom "Veče sa evroparlamentarcem", gde bih pored političara gosti bili i obični građani. Verujem da bi to bio izuzetno važan format, koji bi omogućio dijalog između ljudi i donosilaca odluka, dajući priliku građanima da iskažu svoja mišljenja i postavljaju pitanja političarima - ispričao je.

Dejan je za kraj istakao i da bi se vratio u Srbiju kada bi za to dobio priliku, kao i da bi želeo da doprinese svojoj domovini.

- Verujem da bih mogao da učinim mnogo i u političkom, obrazovnom i društvenom sektoru, koristeći sve svoje iskustvo i znanje stečeno tokom godina u Belgiji. Iskreno, voleo bih da se vratim - zaključio je.

(Telegraf.rs)