Hadži-Purići ponovo briljirali u "belom svetu": Do zlatnih medalja preko "pazara sa bakom" i kulinarstva

Mladi genijalni ljudi iz Srbije nekako su nas već navikli na vesti o svojim vrhunskim postignućima na nadmetanjima u raznim naučnim oblastima širom sveta. Međutim, da budemo iskreni, uvek nas posebno obraduje inforormacija koja se tiče neke neke dece o kojoj je Telegraf već pisao. Sećate se priče o divnoj porodici Hadži-Purić,mami Jeleni i njena četiri prepametna i predobra deteta koji u zbiru broje više od 100 medalja? E pa od njih nam ponovo stižu sjajne novosti. Naime, u izuzetno jakoj konkurenciji više od 200 takmičara, na "StemKo" olimpijadi u Singapuru održanoj polovinom februara, naši đaci osvojili su 12 medalja, a među njima su i Vasilije, Ilija i Jovana Hadži-Purić. Oni su se svi kući vratili sa "zlatom"! To je bio povod da pozovemo mamu Jelenu, čestitamo joj i iz prve ruke čujemo sve.

Prirodni talenti za prirodne nauke

- "​StemKo" je međunarodno takmičenje u stilu olimpijade koje obuhvata discipline kao što su matematika, fizika, hemija i biologija. Od 20. do 24. februara je održano globalno finale  iz matematike. Na finale se plasiralo više od 200 takmičara iz 47 zemalja i u takvoj konkurenciji Vasilije, učenik 3. razreda srednje škole, osvojio je zlatnu medalju. Takmičio se u kategoriji "grade 11-12" što u našem školskom sistemu odgovara 3. i 4. razredu srednje škole - priča ponosna mama, a svoje utiske je izneo i talentovani tinejdžer.

Preporučujemo

- Izazov je bio raditi zadatke iz oblasti koje još nismo učili u školi, ali sam zbog međunarodnih takmičenja iz fizike i astrifizike samostalno naučio izvode i integrale, te sam se očigledno uspešno izborio i sa tim izazovom. Dodatnu težinu takmičenju daje broj zadataka koje moramo da rešimo za svega 2 sata, tako da je važna i brzina rešavanja i preciznost - objašnjava nam mlađani Hadži-Purić kako izgleda njegov put do blistavih odličja.

Kao što rekosmo, majku je ovaj put troje dece na pomenutom događaju u dalekom Singapuru učinilo beskrajno ponosnom. Što se tiče ćerke Jovane, ta učenica 2. razreda srednje škole, nadmetala se u kategoriji "grade 9-10",  što u našem školskom sistemu odgovara 1. i 2. razredu srednje škole. I naravno da se i u njenim rukama našla zlatna medalja, a evo i iz koje oblasti.

- Globalno finale iz matematike je održavano u vreme mojih priprema za naučni kamp iz fizike i završetaka eksperimenata koje sprovodim za smotru istraživačkih radova, tako da sam se plašila da mi se u glavi ne pomešaju Faradejeve šare sa matematičkim modelima koji su predstavljeni na "StemКo" olimpijadi - iskreno nam priznaje ova mlada dama.

Foto: Jelena Hadzi Puric

Podsetimo, ona je ljubitelj umetnosti, te je sa ovog velikog međunarodnog naučnog događaja osim utisaka o onome zbog čega je tamo bila, pokupila i sjajne utiske o još nečemu što je njoj kao kreativcu vrlo bitno.

- Moram da pohvalim multimedijalne efekte koji su korišćeni za dizajn zadataka. Nisam do sada na međunarodnim takmičenjima videla tako maštovitu predstavu matematičkih ilustracija - istakla je Jovana.

Svestranost mlađanih genijalaca i učenje krot život

Treći mamim razlog za diku jeste Ilija. Ovaj učenik 8. razreda se takmičio u kategoriji "grade 7-8 što" u našem školskom sistemu odgovara 7. i 8. razredu osnovne škole. Treba li da napominjeno i da je njegov uspeh obojen zlatnom bojom?! On nam je u sumiranju utisaka sa ove olimpijade izneo vrlo interesantno stanovište o svemu.

- Veoma volim košarku i fudbal, a naročito me zanimaju košarkaške statistike. Tako da se isplatilo svo vreme koje sam provodio proučavajući najbolje igrače i njihove igračke statistike. Na olimpijadi je bilo baš dosta takvih analitičkih zadataka. Dodatno, matematika 8. razreda zahteva i dobro čitanje grafikona, a pošto se u Srbiji uspešno takmičim i iz geografije, rekao bih da je ova olimpijada obuhvatila moje 2 omiljene discipline: sport i geografija. Pogrešno sam rešio samo 1 zadatak, ali taj zadatak pripada oblasti koju mi ne učimo u osnovnoj školi - ispričao nam je Ilija.

Lepo je ovako diviti se tuđem uspehu kad prođe "bitka" ali valja znati sve ove izazove sa kojim su se na putu do trijumfa "junaci" suočavali, kao i koliko je dug put bio dotle. Kako nam je Ilija rekao, pripreme su, u suštini, počele dosta vremena pre Singapura i bile su "životne"...

- Bilo je to mnogo nego što smo bili svesni da se pripremamo – onog trenutka kada smo samostalno krenuli do prodavnice ili sa bakom na pijacu - dugovito nam objašnjava Ilija da su zapravo prvo znanje o "računu" stekli kad su počeli da idu "u pazar".

Na to bratovo se nadovezuje i Vasilije: "Svaki problem rešavanja vraćanjem kusura ili procene najbolje kupovine i popusta i ušteda bio je mala vežba razmišljanja na temu optimizacionih tehnika koje su veoma zastupljene na pomenutoj olimpijadi".

Da su baka i mama ovu decu naučile i svakodnevnim stvarima potvrđuje i Jovana. I ona upravo veštine u tim "običnim stvarima" povezuje sa uspesima u naučnim aktivnostima.

- Veoma korisnim se pokazalo i samostalno pripremanje hrane, jer zahteva precizno merenje sastojaka, planiranje, procenu potrošnje resursa i vremensku organizaciju.

Ipak, najveću zahvalnost dugujemo našim nastavnicima matematike u redovnim školama, koji su nas učili temeljnim principima rešavanja problema. Mislim na profesore matematike - Danijelu Petrović, Marijanu Mrđen, Branu Šarac, Jelenu Tatar, Marko Gogić, Miloša Đorića, Svetlika Mareka - navodi ova brilijantna mlada dama.

I Ilija je u tom smislu imao kome da se zahvali.

- Pored njih, veliku ulogu odigrali su i mentori iz regionalnih centara za talente i Arhimedesa, gde smo se susretali sa dodatnim izazovima i razmenjivali ideje sa vršnjacima. Mislim na profesore Dragana Stošić, Bogoljub Marinković, Кaća i Ružica, Miloš Arsić, Vericu Marković, Ivana Tomića, Ljiljanu Vračar, Jelenu Milenković, Berinu - kaže Ilija.

Mnogo toga im je dobro došlo tokom priprema za Sigapur,između ostalog, po Vasilijevim rečima, i brojni online tutorijali.

- Oni su nam omogućavajući da istražimo različite pristupe rešavanju zadataka. Priprema je, dakle, trajala godinama, neprimetno se utkajući u svakodnevne aktivnosti - zaključuje on.

Što kaže njegova sestra, na kraju se ispostavilo da je svaki problem koji su ranije rešili, bilo u učionici ili u realnom životu, postao deo temelja za uspeh na takmičenju.

Dok su njeno troje genijalaca osvajali nagrade u belom svetu, mama Jelena ih je svim srcem bodrila iz Beograda.

Foto: Jelena Hadzi Puric

- Кarte za Singapur su preskupe, tako da je taj put za majku udovicu misaona imenica - priznaje nam gospođa Hadži-Purić.

Podsetimo, Jeleni je pre osam godina suprig preminuo od raka i deca su, pomažući mami oko brige za bolesnog oca, jednostavno odrasla preko noći i mnogo pre svojih vršnjaka naučila neke životne stvari. Sve te muke su ih samo očeličile i sigurno učinile borbenijim i u tim "naučnim arenama".

E, a na tom borbenom polju, ovi omladinci imaju zajedno više od 100 medalja i kako nam reče Jovana, ono što im daje energije i volje za "pobede" jeste snaga kolektiva u kome rastu i uče.

Kažu ljudi "s kim si - takav si", a Vasilije nam upravo to potvrđuje.

- Imamo priliku da se družimo sa dosta uspešnih drugara i osvajačima medalja u školi, regionalnim centrima za talente, letnjim i zimskim matematičkim školama. I na taj način zapravo se samo uvećava naša radost koju nam pruža svako takmičenje - kaže on.

Ilija naglašava da je osim uspeha, podjednako važno i druženje unutar porodice, ali i sa drugarima sa kojima dele izazove, pobede i svakodnevne trenutke.

- Upravo ta zajednička energija i podrška čine da napredujemo i uživamo u onome što radimo - s radošću priča Hadži-Purić.

Ovo su dalji planovi "zlatne dece"

I posle ovoliko nagrada na ovako teškim i prestižnim takmičenjima, postavlja se pitanje - šta dalje?

- Postoji lepa okolnost da su na nedavno završenom konkursu za izuzetno nadarene učenike srednjih škola koje je organizovalo Ministarsto prosvete, moja sestra i ja izuzetno dobro uradili test inteligencije i opšte informisanosti. Ja sam zauzeo prvo mesto, a sestra šesto mesto, tako da svakodnevno pratimo sajt Ministarstva i najave kalendara takmičenja - kaže Vasilije.

Jovana se nadovezuje i ukazuje nam da su za sada takmičenja obustavljena u našoj zemlji, te se ona zanima svojom drugom ljubavlju.

- Bavim se pevanjem u horu i pripremama za takmičenje našeg hora Agnija. I braća i ja ipak radimo na našim istraživačkim radovima, jer verujem da će se održati takmičenje u pisanju istraživačkih radova - priča Jovana.

Ilija dodaje da trenutno završava terenski rad za istraživački rad iz geografije. "Pripremam se za finalnu obradu podataka koje sam dobio za područje severnog Srema i jedva čekam najavu održavanja takmičenja", s osmehom poručuje naš sagovornik.

Ovoj divnoj deci i njihovoj mami, inače profesorki matematike i informatike, želimo svu sreću i još puno kako naučnihj, tako i životnih pobeda.

(Telegraf.rs)