Od karcinoma grlića materice oboli 1.000 žena godišnje, HPV vakcina to može da spreči

Srbija je među prvim zemljama u Evropi po učestalosti oboljevanja od karcinoma grlića materice, uprkos tome što imamo dobre uslove za sprovođenje sva tri nivoa prevencije ove bolesti, istaknuto je na seminaru "Saznanja i napredak u prevenciji i lečenju bolesti povezanih sa HPV infekcijom" održanom ove sedmice u Beogradu u organizaciji Ginekološko-akušerske sekcije.

Iako je sve dostupno, u Srbiji nema dobrog odziva građana ni za vakcinaciju ni za redovne preglede, a godišnje od raka grlića materice oboli više od 1.000 žena.

"Zato smo se odlučili da na ovom skupu okupimo stručnjake iz oblasti ginekologije, imunologije, virusologije, pedijatrije, patologije, epidemiologije i javnog zdravlja, kako bismo zajedno pronašli način za povećanje svesti o HPV infekciji i njenim posledicama i među stručnjacima, ali pre svega u opštoj populaciji", rekla je za Tanjug dr Milena Perišić Mitrović, ginekolog i akušer, sekretar Ginekološko-akušerske sekcije Srpskog lekarskog društva i sekretar Udruženja za kolposkopiju i cervikalnu patologiju Srbije.

Razlozi za održavanje seminara sa ovom temom, navela je de Perišić Mitrović, su i to da je nedavno obeležena evropska nedelja prevencije karcinoma grlića materice koji je jedan od gorućih problema u zdravstvenom sistemu u našoj zemlji, kao i to da je nedavno započet pilot projekat skrininga karcinoma grlića materice, PAPA test i HPV bris, a koji može da se uradi na tri lokacije u Beogradu i na jednoj u Nišu, bez zakazivanja - u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika "Železnice Srbije", Domu zdravlja "Voždovac", kao i u Domu zdravlja Niš.

Koliko su važne vakcinacija i preventivni pregledi, istakla je Perišić Mitrović, potvrđuje i činjenica da godišnje oko polovine od broja pacijenata kod kojih se dijagostikuje karcinom grlića materice izgubi bitku s bolešću.

Primarna prevencija karcionoma grlića materice je HPV vakcinacija, besplatna u Srbiji od juna 2022, sekundarna prevencija je skrining koji omogućava rano otkrivanje promena na grliću materice, a ako se bolest utvrdi, postoji adekvatni tretman za premaligne promene.

"Ovakvim stručnim sastancima tražimo strategije za podizanje svesti građana, ali i lekara, o važnosti vakcinacije i preventivnih pregleda. Veliki zadatak u tome imaju pedijatri, ali i javno zdravlje da kroz razne kampanje, edukacije, predavanja, pruže informacije roditeljima koji decu dovode na vakinaciju", rekla je dr Perišić Mitrović i dodala da, iako je poznato da vakcina štiti od HPV virusa, u Srbiji je i dalje mali odziv - vakcinisana je tek jedna trećina mladih.

Pored mogućnosti da žene odu na skrining bez zakazivanja na jedan od tri punkta u Srbiji, svaka pacijentkinja može od svog lekara da zatraži testiranje na HPV virus.

"Već dugi niz godina kod nas postoji takozvani oportuni skrining a to znači da se svakoj pacijentkinji prilikom pregleda u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi uzima PAPA bris. To je početak svih skrininga, ali ono čemu se teži u zemljama EU, je da se kao primarni test uvede HPV test koji ima svojih prednosti, a na taj način se iz populacije izdvajaju one pacijentkinje kojima je potrebno dalje praćenje i eventualno tretman", objasnio je primarijus dr Nemanja Stojanović, specijalista ginekologije i akušerstva, predsednik Udruženja za kolposkopiju i cervikalnu patologiju Srbije.

HPV virus izaziva karcinom grlića materice, a ova infekcija se prenosi seksualnoim putem. Koliko je ovo opasno, govori i podatak da je 94 odsto slučajeva kada se kod mladih žena u reporuktivnom periodu pojave teške promene na grliću materice koje vremenom mogu evoluirati u karcinom, povezano sa HPV infekcijom, istakao je primarijus Stojanović.

"Prokuženost u populaciji između 20. i 30. godine je čak 80 odsto. Naravno da neće svi razvijati teške posledice infekcije, ali je bitno da zajedničkim naporima podignemo svest o važnosti skrininga i vakcinacije kojem se mogućnost zaraze može sprečiti", rekao je dr Stojanović.

Uloga patologa, citologa i citoskrinera je trijaža pacijenata koja se sprovodi uz pomoć PAPA testa, a ako se utvdi da postoje promene, onda se oni upućuju na dalje testiranje, navela je prof. dr Milana Panjković, patolog i subspecijalista citolog.

"PAPA test, jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih testova ima i svojih ograničenja, pre svega u tehnici. Zato bi bilo dobro da uvedemo, na zapadu u širokoj upotrebi, tečnu citologiju i da na takvim uzorcima upotrebljavamo markere kojima možemo tačno da identifikujemo onkogeno izmenjenu ćeliju i tada će PAPA test biti mnogo pouzdaniji", rekla je dr Panjković, jedan od učesnika seminara.

(Telegraf.rs/Tanjug)