Nišlija Jovan ima zanimljiv hobi: Puno vremena provodi u prirodi, nikad ne luta bez cilja, ovo je njegova meta

Kada je pre pet godina pronašao meteorit na planini Devici, Nišlija Jovan Čuljković je aktivno počeo da traga za njima i meteoriti su postali njegova strast. Pre svega toga, kako kaže, morao je da dosta pročita o samim meteoritima, njihovom izgledu, osobinama. On dosta vremena provodi u prirodi, ali nikada ne luta bez cilja već je njegov pogled uvek usmeren ka zemlji, tačnije ka kamenju koje vidi ispred sebe jer pogledom traži meteorite.

"Ja sam kolekcionar već 20 godina i sakupljam stare novčanice i stare satove, poludrago kamenje, kovanice i ukrase. Za meteorit koji sam pronašao pre pet godina na planini Devici u istočnoj Srbiji mislio sam da je poludragi kamen, međutim prijatelj je prepoznao da se ne radi o poludragom kamenu već o meteoritu. Oduševljen timi meteoritom počeo sam da tragam za njima", kaže Čuljković.

Preporučujemo

Za pet godina prikupio je lepu kolekciju sa oko 30 primeraka. Dodao je da ih nije lako pronaći jer mogu da budu bilo gde u prirodi.

"Fascinira me njihovo poreklo, to što potiču iz svemira i na prvi pogled izgledaju kao kamenčići, ali kada malo više čitate o njima i malo duže ih sakupljate onda ih možete da lako prepoznate u prirodi. Dok putuju kroz vasionu sagorevaju i obično su tamne boje, zaoble se i nemaju oštre ivice. Inače, skoro svi meteori pokazuju magnezitam jer sadrže veliki udeo gvožđa i nikla", objašnjava Čuljković.

Prema njegovim rečima, meteoriti dolaze na Zemlju sa Venere, Marsa i sa drugih planeta i u sebi mogu da imaju različito poludrago kamenje, čak i dijamante. Prema procenama naučnika godišnje na Zemlju padne oko 20 hiljada tona meteorskog materijala, najvećim delom u vidu fine prašine koja se ne vidi golim okom.

Foto: D.K.

Pad meteorita na tlo Srbije prvi je opisao naš čuveni botaničar Josif Pančić u svom naučnom radu objavljenom 1880. godine u Glasniku srpskog učenog društva.

Meteorit je pao nedaleko od Sokobanje 13. oktobra 1877. godine i kako se pretpostavlja bio je težak oko 80 kilograma, a od komada na koje se raspao pri padu sakupljeno je oko 49 kilograma.

Prema Pančićevom opisu pad meteorita pratile su tri jake eksplozije, zatim se pojavio gust oblak dima i uz tutnjavu čulo se zviždanje meteorskog kamenja kroz vazduh. Padala je kamena kiša, a očevici su tvrdili da se užarena kugla videla na daljini od 60 kilometara. Raspadnuti komadi pali su na prostor između sela Šarbanovac na severu banjske kotline, Sokobanje na jugu i planine Device na istoku.

Najveći kamen težine 38 kilograma pao je severno od Sokobanje, drugi po težini od 16,3 kilograma pao je severozapadno od Sokobanje. Meteorit koji se čuva se u Prirodnjačkom muzeju težak je nešto preko 16 kilograma, a ostali primerci krase vitrine mnogih svetskih muzeja.

(Telegraf.rs/Sokobanjske vesti)