Ovo je čovek koji je Stefiju promenio život, i sam imao teško detinjstvo: "Majka nije jela da bih ja imao"

Znamo ga kao humanitarca koji je sa Tamarom Misirlić kopao bunare za decu Ugande, kao maratonca koji je pretrčao hiljadu kilometara od Niša do Atine da bi skrenuo pažnju na lečenje male Teodore Cvetanović, "pala" je i pustinja u Maroku, 1.420 kilometara, koju je pretrčao od Dahle do Marakeša kako bi animirao ljude da sakupe novac za lečenje Maksima Milenkovića. ali ako su vam ovi njegovi poduhvati nepoznati, onda ga sigurno znate kao čoveka koji je Srbiju ujedinio kroz pomoć malom Stefiju iz sela Belanovce kod Leskovca.

Marko Nikolić je završio osnovne i master studije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja sa prosekom 9.25, živi i radi u Kuvajtu već sedam godina.

Preporučujemo

Sada je otkrio i neke nepoznate detalje o sebi. Ni njegovo detinjstvo nije bilo lako.  Majka, je, kaže, trpela gladna da bi on imao da jede.

"Spavali smo na pocepanim dušecima, ponekad nismo imali šta da jedemo. U školu sam ponekad odlazio gladan i gledao kako deca jedu užinu. Plakao sam kao kiša jer nikada nisam otišao na ekskurziju. Ponavljao sam u prvom razredu srednje škole sa 4 jedinice", navodi Marko Nikolić.

"Ko bi rekao da ću završiti osnovne i master studije sa prosekom 9.30 i postati jedan od najboljih studenata. Ali ono što me najviše od svega bolelo je to da je moja majka trpela gladna da bi ja imao šta da jedem. Ponekad sam imao samo jedan obrok dnevno".

Sada me nije sramota da sve ovo pišem

"Sada nekako me nije sramota da sve ovo pišem jer na kraju sve je to život zar ne? Kada dospemo u prostor gde nema izlaza i kada se čini da se sve srušilo u tebi se budi jedna iskra koja ti šapuće hej, ma biće bolje glavu gore".

Neka nam kompas bude ljudskost

"Neka nam kompas bude ljudskost, a ne mržnja i ljubomora. Svako od nas pravi greške u životu, mislim da ne postoji osoba koja nikada u životu nije uradila nesto loše. Ljudski je grešiti, na greškama se uči niko nas ne sprečava da radimo na sebi kako bi postali bolja osoba nego što smo bili juče. Ni jedno dete ne zaslužuje tugu. Hej, dobri ljudi da li znate da smo za samo manje od 7 meseci zbrinuli oko 20 porodica i spasili 2 malena života? Budite ponosni na sebe. Veliki ste".

"Otac Tadej je jednom rekao: Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud. Ne lutajmo mislima i ne gledajmo šta drugi rade, nego gledajmo šta mi radimo, šta od nas proizilazi, da li tešimo ili osuđujemo, da li praštamo ili volimo. Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide".

(Telegraf.rs)