Na kolikom su udaru pluća Srbije: Nekontrolisana seča šuma ostavlja strašne posledice, a kazne su enormne

Problem nekontrolisane seče šuma tj. krčenje šuma bez ikakve dozvole, reda i plana nažalost prisutan je i u Srbiji, a to znači da su su prisutne i ogromne posledice po životnu sredinu. Sa ovim problemom bori se Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pitanje je koliko uopšte razmišljamo o našim šumama, zapitamo li se kako ogrev dolazi do nas. Nažalost, Srbija je jedna od država u Evropi koja ima najmanje šuma, te bismo upravo zbog ovog razloga trebalo posebno da vodimo brigu o njima.

Preporučujemo

Nelegalna seča šuma postala je uobičajena pojava, posebno u brdovitim i planinskim delovima naše zemlje, a iako zakon propisuje stroge kazne za nelegalnu seču, mnogi ih i dalje uništavaju.

Uništavanje šuma dovodi do ozbiljnih posledica. Na primer, bez drveća koje stabilizuje tlo dolazi do erozije i povećanja rizika od klizišta. Zatim, brojne biljne i životinjske vrste ostaju bez staništa. Bez šuma doći će i do velikih klimatskih promena, a jednako bitno je i naše zdravlje, a to znači da njihovo nestajanje pogoršava kvalitet vazduha. 

Usvojena Uredba na osnovu koje će u zaštićena područja u 2025. biti uložena najveća sredstva dosad

Vlada Republike Srbije usvojila jeUredbu o podsticajima za programe upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima od nacionalnog interesa za 2025. godinu, na osnovu koje će u zaštićena područja od nacionalnog interesa u ovoj godini biti uloženo 550 miliona dinara, što je najveći iznos do sada opredeljen u te svrhe.

Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović naglasila je da je država za očuvanje prirode u 2025. godini izdvojila rekordan iznos koji premašuje pola milijarde dinara, što je 50 miliona više u odnosu na prethodnu godinu i čak dvostruko više u odnosu na 2021. godinu.

„Srbija obiluje prirodnim bogatstvima, a naša je obaveza je da ih čuvamo za buduće generacije. Ministarstvo koje vodim iz godine u godinu obezbeđuje sve veća sredstva za brigu o našim biserima prirode. U kontinuitetu radimo i na tome da povećamo procenat teritorije pod zaštitom i sada je pod zaštitom više od 10 odsto teritorije Srbije, dok imamo ukupno 103 zaštićena područja od nacionalnog značaja. U proceduri donošenja su još tri uredbe, kojima ćemo u narednom periodu proglasiti još tri zaštićena područja. Za državu je od izuzetnog značaja da nastavi da se razvija, ali i da svoje razvojne potencijale ostvaruje na održiv način, odnosno da se oni usklade sa potrebama i očuvanjem prirode“, rekla je Vujović.

Prema njenim rečima, upravljači zaštićenih područja koja će biti proglašena u 2025. godini mogu da podnesu zahtev za dodelu sredstava do 31. oktobra.

Opredeljena sredstva upravljači će koristiti za rad i opremanje čuvarske službe, obeležavanje zaštićenih područja, infrastrukturne, edukativne aktivnosti, monitoring vrsta i staništa i naučno-istraživačke projekte. Takođe, sredstva su namenjena i za uređenje prostora, kao i održivo korišćenje prirodnih resursa, očuvanje kulturnog nasleđa na lokalitetima koji su pod zaštitom države. Sredstva mogu da se koriste i za programe i projekte razvoja seoskog i eko turizma i drugih dopuštenih delatnosti na korišćenju i unapređenju stanja prirodnih resursa u zaštićenim područjima.

Šta kaže zakon

Zakon o šumama Republike Srbije detaljno uređuje očuvanje, zaštitu, planiranje, gajenje i korišćenje šuma, kao i nadzor nad sprovođenjem ovih aktivnosti. Prema ovom zakonu, šumama u državnoj svojini gazduju javna preduzeća ili privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, pod uslovom da ispunjavaju propisane kriterijume. Nelegalna seča šuma je strogo zabranjena i povlači zakonske sankcije. Kazne za krčenje i pustošenje šuma kreću se od 300.000 do 3.000.000 dinara.

Odgovori na našu anketu i reci nam koliko si upoznat/a sa ovim.

(Telegraf.rs)