Baka Milici (94) umro sin i ostala sama! Inženjer slučajno čuo za nju i zanemeo: Ono što joj preti je strašno

Baki Milici Petrović (94) iz zaseoka Brđani u okolini Mionice ni beskrajan vedri duh ne pomaže da prevaziđe jako tešku situaciju u kojoj se trenutno nalazi i kojoj svakog momenta plafon u spavaćoj sobi preti da se obruši i padne na glavu. Dok joj dobri ljudi i komšije svakodnedno donose namirnice, jedan od njih, Darko Stojanović, za "Telegraf.rs" ističe kako ovoj skromnoj bakici zapravo novac uopšte nije potreban, sem jednog iznajmljenog kontejnera u kom bi mogla pristojno da provede poslednje godine svog napaćenog života.

Ovu dirljivu priču o devedesetčetvorogodišnjakinji koja, nakon smrti svog sina, sama živi u nadimljenoj kući punoj popucalih zidova, naš sagovornik nedavno je podelio na svom fejsbuk profilu i na taj način javnost podigao na noge, a kako bi joj se što pre omogućilo da ima gde da prespava i živi tokom hladnih februarskih dana.

Preporučujemo

"Strepim da zid može pasti svakog trenutka"

"Bio sam u prilici da samostalno svašta nešto uradim u oblasti građevine u svom životu. Sada kao inženjer posmatram ovaj zid i ne mogu iznaći i smisliti rešenje za njegovu sanaciju i obezbeđenje od pada. Verujte da strepim da zid može pasti svakog momenta, a potajno se nadam da je baka jastuk okrenula bliže šporetu. Soba je crna, odžak je bio pun pepela, pa nije mogao dim izlaziti vani. Pamtim da je porodica Petrović 1998. nakon zemljotresa ostala bez novog objekta. Čudi i kako sada ovo sve još uvek stoji", napisao je Darko nedavno na svom profilu i tako obavestio ljude o jako teškom životu starice Milice.

Darko za naš portal ističe kako baki novac nimalo nije potreban, da je ona obezbeđena u tom smislu i da prima poljoprivrednu penziju, ali da fizički sama ne može, koliko god to ona htela, da sanira kuću, pa joj je pomoć dobrih ljudi i opštine neophodna.

"Ona je do pre godinu dana tu živela sa svojim sinom. Nažalost, njen sin je iznenada preminuo i baka Milica od tada sama živi. Uslovi su užasni. Zidovi su popucali. Soba u kojoj provodi najviše vremena je potpuno crna od čađi. Ona tako založi vatru, pa mora da izađe van kuće i sačeka dok se dim ne raščisti, a kako bi se malo ugrejala. I sami vidite kako je hladno, a ona nema normalne uslove, pritom je i jako stara, pa je situacija dodatno teža", govori nam zabrinuti Darko na početku razgovora, a koji je sam o teškoj životnoj priči Milice saznao preko njenog unuka koji živi i radi u inostranstvu i svojoj baki pomaže koliko je i mogućnosti.

Kontejner za baka Milicu jedino rešenje

Dok Darko sa mukom posmatra baka Miličin život, ona je, govori nam dalje ovaj humanitarac, i posle svega jako pozitivna, pa i pored nemaštine, ljude koji je obiđu i donesu joj koju namirnicu, jako prijatno ugosti i obavezno im spakuje jaja svojih kokošaka na koje je jako ponosna i koje voli da ponesu.

"Baka Milica je jako vedra. Njoj čak i stanje kuće ne smeta, ništa ona to ne primećuje. Međutim, ja sam uplašen za nju. Najbolje bi bilo da se kuća uruši, jer nema šanse da se sanira. Ono je već gotovo. Samo se nadam da će se srušiti kada ona ne bude bila unutra. Za nju bi najbolje bilo da joj se iznajmi kontejner koji bi imao toplu vodu, a koji bi nakon njene smrti mogla opština da uzme", navodi nam dalje Darko u razgovoru.

Čak i onda kada jako ogladni, baka Milica se brzo snađe, pa tada zakolje koju od svojih kokošaka i ima hrane za čak tri dana, dok o domu za stare i ne želi da pomisli i to u njenom slučaju, priča nam Darko kroz razgovor, ne dolazi u obzir.

"Za staricu bi odlazak u dom značio smrt"

"To su slobodni ljudi, navikli na prirodu, svoje dvorište, slobodu. Nju bi pre vremena ubilo da je mi sada odvedemo u dom za stara lica. To ne dolazi u obzir, jer bi za baka Milicu to značilo smrt", priča nam Darko dalje.

Kako nam Darko još govori, svi oni koji su zainteresovani da pomognu namučenoj baki to mogu učiniti preko opštine Mionica, dok on ovom prilikom poziva i samu opštinu da se što pre uključi i obezbedi pomenuti kontejner za ovu staricu.

"Još jednom naglašavam, novac nije potreban. Eventulano bi pored kontejnera ljudi mogli da joj doniraju kokoške, koncentrat za kokoške i stoku i drva za ogrev. Takođe, baka Milica jako voli društvo, pa bi joj značilo i kada bi često imala ko da je poseti i sa njom se ispriča. To bi joj bio lek za dušu", govori nam na kraju razgovora Darko, rešen da svojoj zemljakinji koju, kako kaže, poznaje više od 35 godina, pomogne u ovom teškom trenutku u kom se sada našla.

(Telegraf.rs)