Baka Rezlica (105) iz Svrljiga preživela i napad vola: Tvrdi da je ovo ključno za dug vek, a nije zdrava hrana

Kada jedni drugima čestitamo rođendan umemo da kažemo "Da živiš 105 pa opet", a baka Rezlica Radojković uopšte nije oduševljena što je dogurala baš do tih godina. Ova više nego vremešna žena živi u selu Prekonoge kod Svrljiga i najstarija je osoba u tom kraju. "Mora da me Bog neće prima, al ja ga nesam ništa nagrdila. Zašto toliko da živi baba kada mladi pomreše", njen je komentar na preduboku starost. No, kako veli, to koliko ćeš dugo živeti Bog, "tamo neki na rođenju ti odredi".

Doživeti vek i više od toga, samo po sebi je fascinatno, ali još je neverovatnija činjenica da se Rezlica prilično sama o sebi stara. Iako joj rado pomažu i rođaci i komšije, ona u svojoj trošnoj kućici sama loži vatru, greje vodu na šoretu, umiva se.

Preporučujemo

Posebno je za divljenje to, što, kako svedoče meštani, ona leti sama obavlja pojedine poljske aktivnosti.

"Baka je veliki borac i za primer svima, šteta što niste došli leti da vidite baštu punu cveća", priča Marko Miladinović.

I sama baka to potvrđuje. Kaže da baštu kad je lepo vreme zaliva tako što u jednoj ruci vuče crevo iz kuće a u drugoj ima štap.

Snalažljiva, borbena i vedrog duha, Rezlica dosta doga po kući obavlja na nogama, a kad "zapne" onda se sa sve starom drvenom stolicom na kojoj sedi pomera recimo od šporeta do kreveta ili obrnuto.

"Naturam drva ovde, donesem u kovu", priča baka dok loži vatru u "smederevcu".

Pokazuje i kako se ujutru umiva, vodom iz plastičnog bureta sa česmicom, kaže "da joj ne budu prljave oči i ruke".

Inače, ona je osim bola u duši, kad su joj u Drugom svetskom ratu muža zarobili najpre četnici, zatim i partizani, te činjenice da je na onaj svet ispratila mnoge bližnje, doživela u životu i velike fizičke boli. Između ostalog, teško je bila povređena kada ju je ubo vo, bolove u stomaku je osećala godinama. A sad?

"Uhvati me nekad pritisak u glavu, ali me ne boli stomak kao pre kad sam operisala žuč. I nogu sam operisala. Po bolnice sam sedela i zapalenje plućne maramice imala, tam' šta to znam. Ali sad nema da me boli, samo koske, od starost", veli Rezlica.

Kad bi joj neko tražio recep za ovako dug život - ostao bi bez odgovora, mada, možda je tajna u genima i još nečemu...

"Deda mi bio mnogo zdrav, na mojega oca njegov otac", objašnjava ova više od vek stara žena i otkriva svoju životnu filozofiju, kojoj se možda može pripisati dugovečnost.

"Ne drži me da sedim", poručuje vredna Rezlica i zaključuje "Mora da sam neku jačinu imala, neke koske".

I dok je čovek gleda ovako vremešnu kako stalno nešto raducka u svojoj isto tako staroj kućici, sa dotrajalim nameštajem i potamnelim zidovima, stvarno se zapita "odkud tolika snaga u tako majušnom stvorenju i volja za vrednoćom kao da joj je bar 30 manje". Biće da je stanje uma u pitanju, jedna bistra glava i dobra duša koju Bog s razlogom i dalje u životu drži. Svakako, divan primer da se sve dok dišemo ne predajemo!

(Telegraf.rs/Vidi Vamo)