Deda Tika iz Gnjilana preživeo pogrom i "zulum", sad ni kapiju ne zaključava: Straha nema, ali ovo ga boli

Jedan od desetak preostalih Srba u Gnjilanu devedesetogodišnji Tihomir Maksimović svedoči, kako veli, o propasti koja je zadesila srpstvo u gradu u kome je do 1999. godine živelo oko 18.000 Srba, o progonu i zulumu koji je preživeo, posebno u martovskom pogromu, i o današnjici, njegovoj "apsolutnoj slobodi" u elitnom Gnjilanskom naselju Cuckići.

Sklonjen iza rešetaka i metalne kapije, Tika živi sam, sedeći uglavnom na stolici oslonjenoj ne termo-peć s pogledom uprtim u prozor u isčekivanju, kako veli, da mu sin dođe iz Korminjana kod Raniluga da ga obiđe i donese mu jelo i piće.

Preporučujemo

Na kući su mu vrata otključana jer veli da nema čega da se plaši pošto je doživeo da zakorači u desetu deceniju života da dočeka da njegova dva unuka obojica dobiju blizance.

"Čega da se plašim. Sve što je jedno ljudsko biće moglo da doživi i preživi, to sam i doživeo i preživeo, te zato molim Boga da mi usliši želju da ne padnem s nogu da ne budem nikom na teret", izgovori Tika i s gorčinom dodade šta ga mnogo boli: Teško onom ko je sam, makar zlatnim runom bio omotan".

Nema Tika s kim reč da progovori niti, posle smrti supruge Miroslave pre dve godine, pije kafu jer sam ne može da je skuva jer se plaši kako reče da sam sebe i svoj dom ne upali.

Imao je sretan život. Izgradio je dve kuće u Gnjilanu i kuće trojici sinova, u Šilovu nadomak Gnjilana, Ranilugu i Nišu.

Obezbedio je veli praunuke i ostaviće im u nasledstvo dve kuće površine oko 1.000 kvadrata, koje uz još nekoliko velelepnih zdanja u vlasništvu Srba u Cuckića mahali, svedoče da je, kako naglasi, Srbin od vajkada trpeo zulum poput onog koji je preživeo za svog veka u Gnjilanu.

Tikin kutak Foto: N. Zejak

"Malo je falilo da kuću prodam jer sam se sa suprugom posle martovskog pogroma posle nekih dva tri meseca provedena kod sina u Šilovu vratio da bi doživeli i preživeli svakojaka zla“, izgovara Tika i podvlači da ga je supruga odvratila te da je bila u pravu jer "nigde čovek ne može biti slobodan pa makar to bilo i u Cuckića naselju kao pod krovom kuće koju je sam gradio".

O slobodi koju živi, kako veli ova razborita starina, dovoljno govori to što je suprugu sahranio na groblju u Šilovu umesto na groblju Gnjilanu, te da na Zadušnice neće moći da izađe da joj upali sveću niti precima čiji su nadgrobni spomenici na mesnom groblju poptuno uništeni.

"Nema mesta ni za mrtve, a kamoli žive Srbe u ovom gradu. Jedan po jedan odlazimo na onaj svet ali bez traga da smo život proveli ovde gde su nam pradede rođene“, naglasi on.

U prilog navede da je poslednja srpska duša sahranjena na mesnom groblju 2000. godine, te da je vlasnik nazovi kafane u Srpskoj ulici oslonjenoj na crkvu Spiridon Bušatović, pre neki dan preminuo, prebačen i sahranjen u Jagodini.

Uspeli su Albanci da Gnjilane očiste od Srba da zatru sve tragove njihovog postojanja ali kako Tika podvuče i dan danas jedva čekaju da dođu na improvizovanu pijacu u Srpskoj ulici da kupe poljoprivredne proizvode, posebno mleko, sir i kajmak.

Zaključane kuće u vlasništvu Srba u Cuckića naselju Foto: N. Zejak

"Odlazio sam, bolje da kažem, vozili su me do kafane kod Spire, da neku reč progovorim, da čujem šta ljudi zbore i verujte ne prođe minut od mog dolaska da se neko od starijih Albanaca ne pojavi na vratima i zamoli da sa mnom ispije kafu, da se i oni prisete dobrih vremena kada smo živeli kao dobre komšije pa i kumovi i pobratimi.

Savetuje Tika kako svojim naslednicima tako i celom srpskom rodu da se manu „sitničarenja“ i pomame ko će imati više, da se izmire, povrate poverenje „brata u brata“, jer bez sloge ni jedna kuća nije ostala pod krovom niti je bilo napretka porodu.

(Telegraf/ N. Zejak)

.