Za ovog čoveka dečanska zvona dva puta su zvonila: Svedočio je o jezivom zločinu OVK, štitili ga tajni agenti

Dečanska zvona početkom godine zvonila su dva puta za Radovana Zlatkovića iz Vranja, nekadašnjeg inspektora policije, moralne vertikale na jugu Srbije, koja je generacijama bila i ostala uzor za merila ljudske vrednosti.

Prvi put zvona su odjeknula u molitvi za ozdravljenje, a 11. januara, niz Metohiju otišli su zvuci sa manastirskih zvonika, za pokoj njegove duše. U Vranju, gde je inspektor Raša živeo i radio, ostao je upamćen kao div mekog srca, koji je stao na put terorističkim bandama na Kosovu i Metohiji, a kasnije u Haškom tribunalu dva puta svedočio o njihovim zlodelima.

Preporučujemo

Radovan je rođen u selu Lepčince kod Vranja, pre 77 godina. Završio je kurs za policajce, a potom i Višu školu unutrašnjih poslova. Radio je kao inspektor u Đakovici, a penzionisanje je dočekao u PU Vranje. Bio je svedok na suđenju u Hagu protiv Ramuša Haradinaja, jednog od vođa terorističke UČK, a potonjeg premijera tzv. Kosova, kao i terorista Idriza Baljajua i Lahijua Brahimija, za zločine na KiM, počinje priču o svom ocu njegov mlađi sin Dalibor Zlatković.

Sa ekspanzijom terorističkih napada UČK, novembra 1997, prelazi da radi u Đakovici, gde mu je glavni zadatak bio upravo suzbijanje širenja terorizma. Putevi mu se ukrštaju sa ozloglašenom grupom UČK, koja je u to vreme formirana na području Metohije, a koju je predvodio Ramuš Haradinaj. U septembru 1998. godine, njegovim operativnim radom, dolazi do saznanja da je u Radonjićkom jezeru, severno od Đakovice, izvršen masakar nad srpskim civilima od strane UČK. O svim tim događajima postoje izveštaji i dokumenta, koje je otac kasnije u Hagu predočio sudu i javnosti.

Prema njegovom kazivanju, bila je strahota videti takve prizore. Nailazio je na dete od tri godine bez glave, na ljude koji su imali iščupane jezike iz korena, mrtve trudnice, leševe dece, i na tzv. leševe džepove. A to je izgledalo tako da su teroristi ljudima sa obe bočne strane sekli rezove na telu, kao džepove, gde su im stavljali ruke i tako ih ubijali. Bilo je leševa ljudi koji su ubijani maljevima ili drugim tupim i oštrim predmetima. Tako izmasakrirane civile bacili su u jezero i obližnje kanale.

To je njemu mnogo teško padalo i uvek kad je pričao o tome, plakao je - seća se mlađi Zlatković, dok lista dokaze koji su pokazani na suđenju u Hagu.

Njegov stariji Brat Dragan, priča kako su ocu Radovanu slike iz Radonjićkog jezera počele da se naročito vraćaju u sećanja kada je dobio unuke. A koliko su ti zločini normalnom ljudskom umu nepojmljivi, govore i suze u očima obojice Zlatkovića, dok pričaju o ratnim izveštajima svoga oca.

Tokom sukoba na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine, u neposrednoj okolini Radonjićkog jezera, nalazio se štab UČK na čijem je čelu tada Ramuš Haradinaj, koji je za zločine na tom području bio optužen pred Međunarodnim sudom u Hagu. Na teret mu je, između ostalog, stavljeno i ubistvo 37 civila srpske, romske i albanske nacionalnosti, čija su tela pronađena u samom jezeru. Polovina od tog broja ni do danas nije identifikovana. Haški tribunal je u aprilu 2008. godine, Haradinaja oslobodio svih optužbi, uprkos dokazima.

- Kada je dobio unuke, imao je strašne probleme, sanjao je te prizore. Plašio se za decu. Dolazili su mu u san leševi ljudi koje je ubijao zlikovac Ramuš Haradinaj sa svojim teroristima. A na javi, došli su izaslanici Karle Del Ponte, tužiteljke iz Haga, da razgovaraju sa njim, ali su obavestili i albansku stranu. Kako su oni znali za pripreme, za njegovo svedočenje, u nekom trenutku su mu strane obaveštajne službe nudile novac, konkretno Čeh iz jedne veoma uticajne međunarodne organizacije, koja je bila u to vreme u Bujanovcu, a koji je dolazio kod nas u kuću.

Nudili su mu pola miliona evra i stan u Londonu da ne svedoči o zločinima Ramuša Haradinaja i njegovih terorista, i to prilikom prve ponude. U drugoj ponudi, cifru su digli na milion evra. On je uveče seo sa nama, rasplakao se i rekao: "Ja ne prodajem majku Srbiju, da se moja deca i unuci brukaju! Mogu da mi donesu i 10 miliona evra, ja ostajem pri tome da idem u Hag. Reći ću još jednom o tom zlikovcu šta je i kako radio." Plašili smo se da mu se nešto ne desi, hteo sam da pođem sa njim, ali nas je neko "minirao" i nije mi urađena viza.

Bez obzira što je on bio svedok Haškog tribunala, mi smo se bojali da ga neko ne ubije. Išao je sam u tajnoj pratnji dvojice britanskih agenata, u koje mi nismo imali poverenje - kaže Dragan Zlatković.

(Telegraf.rs / Slađana Tasić)