Promena vremena nas urniše: Lekari apeluju da se organizam mora prilagoditi jer evo šta je tek pred nama!

Vremenske oscilacije umnogome mogu da poremete ne samo osobe koje već imaju neke zdravstvene tegobe, već i naizgled sasvim zdrave ljude, a kolika opasnost zapravo vreba ogleda se u mnogobrojnim apelima lekara.

U periodu smo kada se promene vremena odigraju maltene preko noći, pa se tako "iz minusa" probudimo u sunčanom, toplom danu koji, dešavalo se, ne iziskuje čak ni nošenje debljih jakni. No, iako je jasno da to nikako ne može pozitivno da se odrazi na organizam, neki se vode mišlju da ih to ne dotiče.

Upravo zbog toga lekari iznova upozoravaju na činjenicu da vremenske oscilacije svakako mogu biti izuzetno loše čak i po potpuno zdrav organizam, a naročito kada se dešavaju naprasno ili često kao što je slučaj prethodnih nedelja.

- Vremenske oscilacije utiču na celokupnu populaciju. Česte promene, hladno - toplo, veoma se odražavaju na naše unutrašnje oscilacije hormona i na neka druga jedinjenja koja određuju kako se mi osećamo. U čestim vremenskim oscilacijama ljudi postaju razdražljivi, umorni, malaksali. Kod trećine svetske populacije zapaženi su ti simptomi i takvi ljudi se nazivaju meteoropatama - objasnio je svojevermeno u emisiji "Zdravo sa Ivanom" pukovnik, prof.dr Milan Jovanović, načelnik Centra hitne pomoći na Vojnomedicinskoj akademiji.

O toj temi razgovarali smo i sa doktorkom Biserkom Obradović koja je za Telegraf.rsobjasnila, govoreći o tome kako da se spasimo da vremenske promene ne utiču na nas i naše zdravlje, da je najbolje da u momentu kao ovom kada imamo naglo smenjivanje godišnjih doba i temperaturne oscilacije jačamo svoj imunitet, spavamo dovoljno, ali i da, kako ističe, uzimamo propisanu terapiju.

Da se svakako mora povesti računa tokom ovakvih vremenskih turbulencija, jer one mogu da budu "okidač" za ozbiljnija zdravstvena stanja, govori i zabrinjavajući podatak kako sve više ljudi mlađih od 40 godina doživljava teške infarkte, od kojih se mnogi, nažalost, završavaju fatalno.

Hronični bolesnici i meteoropate najugroženiji

Kako je prof. dr Milan Jovanović predočio, postoje određene kategorije stanovništva kod kojih su simptomi značajno izraženi, te da bi oni trebalo da budu na oprezu.

- Ako neko ima hroničnu bolest tokom vremenskih oscilacija dolazi do pogoršanja simptoma te bolesti. Sada se češće pojavljuje infarkt miokarda, moždani udari, pacijenti koji boluju od respiratornih oboljenja, pre svega od astme, oni su sada malo ugroženiji. Mi možemo promeniti sebe i naviknuti organizam na takve promene kako bismo se prilagodili vremenskim prilikama - poručio je prof. Jovanović.

Doktorka Biserka Obradović imala je i jedan izuzetno važan savet - da ne preskačemo terapiju, što se posebno odnosi na hronične bolesnike, te dodala kako trenutno meteoropate burnije reaguju na vremenske promene, zato što kod njih taj hormon stresa luči u većoj količini i podstiče čitav niz drugih reakcija u organizmu.

- Sada imamo promene vremena. Imamo više meteoroloških faktora koji igraju ulogu na zdravlje ljudi, ali su najčešći faktori promena temperature, zatim promena vlažnosti vazduha, promena atmosferskog pritiska. Ali uglavnom promena temperature i vazdušnog pritiska su jedni od ključnih razloga - objasnila je Obradović.

Ona je naglasila da su trenutno najosetljivije grupe hronični bolesnici kao i oni koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, te da se kod njih sada najčešće javljaju zdravstveni problemi.

- Posebno kada dođe do promene temperature kada idemo iz toplog u hladno, jer organizam tada nastoji da zadrži tu temperaturu, i onda se krvni sudovi skupljaju, zbog čega dolazi do povišenja krvnog pritiska, koji, ako se ne reguliše, može da izazove tegobe. Sa druge strane, hroničarima poput astmatičara ili oni koji imaju opstruktivne bolesti pluća, smeta im vlažnost vazduha, tako da su česti astmatični napadi. Isto tako kod tih naglih promena vremena mogu se javiti i gastritične tegobe - istakla je.

Prema rečima doktorke, najbitnije je da ovih dana posvetimo našu pažnju jačanju iminiteta, te navela na koje sve načine to možemo da uradimo, a kako bismo kroz ovaj period temperaturalnih varijacija prošli "neozleđeni".

- Za dobar imunitet potrebno je da vodimo zdrav život. Zdrav život podrazumava, pre svega, dobar san koji traje od šest do osam sati, kao i fizičku aktivnost. Ne smemo preskakati obroke, treba jesti zdravu i izbalansiranu hranu, uključujući i voće i povrće. Voće, recimo, treba jesti između 16 i 18, objasnila je doktorka u emisiji "Zdravo sa Ivanom" i dodala da kada je imunitet slabiji, onda se i bolesti lakše nadovezuju.

Hladno vreme i oscilacije utiču na ljude

Zašto hladno vreme ne pogoduje ljudima, naročito hroničnim bolesnicima objasnila je i kardiolog dr Milijana Balević, sa Instituta "Dedinje" u podcastu "Zdravo sa Ivanom", te ističe da tokom zimskog perioda treba biti posebno na oprezu.

- Zimski period i hladni vremenski uslovi su test za kardiovaskularni sistem. Mi smo navikli na neke lake mediteranske temperature, kada je minus i 1 stepen, može organizam osetiti to, naročito ako se radi o hroničnim bolesnicima - objasnila je dr Balević.

Kako je istakla, rađena su istraživanja, naročito u Velikoj Britaniji, koja su pokazala da 2 odsto infarkta se češće javlja kod pada temperature.

- Zato treba biti obazriv kada dođe do pada temperature, jer organizam se bori da ostane topao. Tada je potrebno dovoljno kiseonika dostaviti svakom organu i zato se on brani tako što grči krvne sudove, ubrzava srčani rad. Krv postaje gušća, naročito ako ne pijemo dovoljno tečnosti može doći do stvaranja ugrušaka tromba ili izazvati infarkt - istakla je dr Balević.

Aktuelna prognoza

U prilog tome da je pred nama još vremenskih oscilacija, govori i prognoza meteorologa Telegraf.rs Đorđa Đurića, koji je objasnio da je Srbija još pod uticajem hladnog vazduha sa severoistoka Evrope.

Sve do kraja ove sedmice u Srbiji se očekuje prohladno, uz umeren i jak mraz. Biće uglavnom vedro ili umereno oblačno. Jutarnje temperature lokalno biće i ispod -10 stepeni. Maksimalna temperatura u utorak od 0 do 4°C, od srede do petka od 2 do 6°C, dok će tokom vikenda biti iznad 5 stepeni.

Od petka će početi da duva pojačan jugoistočni vetar, u košavskom području jak. Oko 25. februara uslediće postepeni porast temperatura, uz slabljenje, pa i izostanak jutarnjih mrazeva.

Dakle, posle 25. februara biće osetno toplije, tako da će kraj februara doneti pravo prolećno vreme. Maksimalna temperatura biće iznad 15 stepeni, pa i do 18, a lokalno i do 20 stepeni.

Prema trenutnim prognozama početak marta doneće postepeno zahlađenje.

Vremenske oscilacije + virusi

Ne treba zanemariti da je i sezona virusnih infekcija u punom jeku. Na udaru su i odrasli i deca, a što se dece tiče, među najčešćim oboljenjima trenutno su aktuelne infekcije gornjih disajnih puteva i stomačne viroze, upozoravaju lekari.

- Trenutno su aktuelne infekcije gornjih disajnih puteva koje se manifestuju zapušenjem ili curenjem nosa, gušoboljom i kašljem, uz povišenu temperaturu koja se obično kreće oko 38 stepeni, ali su zabeleženi slučajevi i do 40 stepeni, kaže za Telegraf.rs pedijatar dr Dejan Jonev.

Pored respiratornih infekcija, dodaje doktor, aktuelne su i stomačne viroze, koje se javljaju u kombinaciji sa tečnom stolicom i mučninom.

Savet za dobro zdravlje

Za dobro zdravlje, kako savetuje dr Biserka Obradović, potrebno je da budemo pozitivni, ali i da vodimo računa o svom zdravlju.

- Psiha je velika stvar u životu. Treba odlaziti redovno na preventivne preglede, da redovno posećujemo svog izabranog lekara koji će nam odraditi testove, skrininge u određeno vreme jer tim testovima ćemo pokazati da li postoji kod nas neki rizik za neko oboljenje. I, naravno, fizička aktivnost, jer fizička aktivnost je lek koji može zameniti mnoge lekove, a ne postoji lek koji će zameniti fizičku aktivnost. Osim toga, pravilna ishrana. Pravilna ishrana je vrlo bitna. Da ne preskačemo obroke, da unosimo dosta svežeg voća i povrća, da unosimo one esencijalne vitamine, esencijalne minerale, da imamo četiri obroka dnevno, odnosno tri obroka i užinu - istakla je u "Zdravo sa Ivanom" dr Obradović.

Kako je pojasnila naša sagovornica, mnogi greše kada je pravilna ishrana u pitanju, pa se hrane pogrešno, te je dala dobar savet svima onima koji se bore sa viškom kilograma.

- Voće se, recimo, jede između 16 i 18 časova, zato što se uveče teško vari i onda se pretvara u masti. Osim toga, imamo problem, jer mnogi vole da posle dobrog obroka uzmu neki hladan napitak što nije dobro. Hladan napitak posle obroka usporava varenje. Osim toga, ako smo uneli tečnost posle ručka, onda ćemo razrediti one sokove, enzime koji nam služe, koji će ubrzati to varenje, tako da će hrana ostati mnogo duže u želucu nego što bi trebalo - objasnila je dr Obradović.

Najnoviju epizodu podcasta "Zdravo sa Ivanom", možete pogledati i na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)