Sveta Agatija iz Palerma je mučena do smrti, Hrista nije htela da se odrekne: Molitve joj posebno upućuju žene

Osamnaesti dan februara u kalendaru Srpske pravoslavne crkve posvećen je Svetoj mučenici Agatiji i Svetom Polievktu, patrijarhu carigradskom.

Sveta mučenica Agatija

Ova slavna devica i mučenica Hristova rodila se u sicilijanskom gradu Palermu od roditelja blagorodnih i imućnih. Kada je car Dekije pokrenuo gonjenje hrišćana, i Agatija je uhvaćena i na sud pred sudiju Kvintijana izvedena. Video je sudija Agatiju, prekrasnu u licu, i poželeo da je ima za ženu. Kada je on to predložio Agatiji, odgovorila mu je Agatija da je ona nevesta Hristova, i da ne može biti neverna svome obručniku. Sudija je stavio na teške muke: Agatija je bila šibana, uz drvo vezivana i bijena do krvi. Potom je sudija ponovo posavetuje da se odrekne Hrista i da tako izbegne dalje muke, na šta je nevesta Hristova odgovorila: „Ove muke meni su vrlo korisne, kao što pšenica ne može doći u žitnice pre nego se očisti od pleve, tako ni duša moja ne može ući u raj, ako telo moje najpre ne bude skrušeno mukama“.

Preporučujemo

Tada mučitelj naredi  da joj se odseku grudi, pa su je onda bacili u tamnicu. U tamnici joj se javio sveti apostol Petar i povratio joj celost telesnu i zdravlje. Ponovo je bila izvedena na mučenje, i ponovo bačena u tamnicu gde i je i predala dušu svoju Bogu, 251. godine u gradu Katani, a u vreme cara Dekija. Po smrti Agatinoj njen mučitelj Kvitijan pošao je da zagrabi imanje njeno. Ali, usput se razbesneše konji pod njim i pod vojnicima, te ga svega izgrizu po licu, svale na zemlju i istopotaju nogama namrtvo. Tako ga ubrzo stiže kazna Božja za divlji zločin nad svetom Agatijom.

Agatiju poštuju i katolici i pravoslavci, a naročito je pominju žene jer se veruje da će ih ona zaštititi od svake bolesti i boli.

Tropar (glas 4):

Ovčica Tvoja Isuse, Agatija, zove silnim glasom: „Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.“ Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Sveti Polievkt

Zbog svog visokog uma, revnosti verske i časnorečivosti nazvan drugim Zlatoustom. U vreme patrijarha Polievkta i cara Konstantina Porfirogenita došla je u Carigrad ruska kneginja Olga, i tu se krstila 957. godine. Patrijarh ju je krstio, a car joj bio kum.

Proročki joj je rekao sveti Polievkt: „Blagoslovena si ti među ženama ruskim, jer si zavolela svetlost i odbacila tamu, blagosiljaće te sinovi ruski do poslednjeg kolena“.

Iz prostih monaha Polievkt je bio uzet za patrijarha 946. godine i ostao je na prestolu patrijaršijskom do svoje smrti 970. godine.

(Telegraf.rs)