Sestre Milica i Milena ustaju pre svitanja, do škole hodaju sat vremena: Pomažu oko stoke, u polju, po kući

Porodica Radosavljević iz planinskog sela Bogunovca kod Medveđe ima mogućnosti da ode iz tog mesta, ali ne želi. Rodna gruda je na srcu sestrama Mileni i Milici, učenicama šestog i sedmog razreda, koje u jednom pravcu do škole pešače sat vremena. Da je put bolji, život bi im bio znatno lakši, navodi RTS.

Ustaju pre svitanja, sa pogledom uprtim u Mrkonjski vis. Po kiši, snegu, često praćene jutarnjom planinskom sumaglicom i jakim vetrom koji presavija i grane i električne vodove sestre Milena i Milica Radosavljević pešače sat vremena do asfaltnog puta u Bogunovcu. Tu čekaju kombi koji ih prevozi do škole u susednom selu Tularu.

Preporučujemo

“Naši roditelji su otišli pre 2 meseca u Veliku Planu sa našom najmlađom sestricom. Tamo je tata našao posao. Mi bi ovde najviše želele da ostanemo zato što su u školi dobri drugovi i mi smo odlični đaci i volim svoj kraj, ali kad padne sneg baš je hladno i mnogo je teško da se pešači", priča Milena Radosavljević, iz Bogunovca.

Milenina sestra Milica dodaje: „Nije lako, ali mi smo navikli da ustajemo ujutru rano. Naš stric kad može, kad ima vremena on nas poveze, spusti do dole kolima”. Kažu da nema straha ni kad idu same kroz šumu, jer su navikle.

11 đaka u školi

Osnovnu školu „Jovan Bukilić" u Tularu staru 72 godine pohađa 11 đaka. Milena je sedmi, a Milica šesti razred. Skromne, pametne i vredne sa ciljem i željom da posle školovanja budu u stroju pripadnika vojske Srbije.

"Trude se, rade i pored svog tog umora do škole, one se trude da sve te obaveze kvalitetno i dobro savladaju. Ovde je mali broj đaka, ali ta deca su izuzetno složna, empatična”, navodi Milena Ivanović, pedagog O.Š „Jovan Bukilić" u Tularu.

Bez terenskog vozila se ne može do kuće Radosavljevića na 850 metara nadmorske visine. Kad su smetovi ni terenac ne pomaže. Milenu i Milicu dočekuju i o njima brinu tetka Zvezdana i stric Miko. Pomažu u svemu. Posla je dosta.

"I oko stoke i u kući i po polju i u livadi, bašti. Ovde je najviše u kući kod nas ljudi. Osmoro - da smo sad svi na broju, da su svi tu. Ovo ostalo jedan, dva", kaže Zvezdana Radosavljević.

Miko Radosavljević dodaje da je tu raj za stočarstvo. “Ima ja mislim preko 50 hektara samo da idu u pašu. Da ima puta mnogo bi bolje bilo i mnogo bi više ljudi bilo na selu, ne bi odlazili", ističe on.

Radove na infrastrukturi koče nerešeni imovinski odnosi

U protekle 2 godine u putnu infrastrukturu u opštini Medveđa uloženo je oko 200 miliona dinara. Prošle godine je trebalo da se asfaltira ceo putni pravac u selu Bogunovcu. Radove koče nerešeni imovinski odnosi.

“Za ovu godinu je predviđeno da se asfaltiraju one deonice koje nisu opterećene imovinskim odnosima. Mora da vodimo računa o imovinskim odnosima jer se iz dana u dan susrećemo sa sve većim brojem tužbi za faktička zauzeća. To su tužbe koje su nasleđene odnosno faktička zauzeća koja su se dešavala pre 30, 40 i 50 godina”, naglašava Rade Perović, zamenik predsednika opštine Medveđa.

A svaki kilometar urađenog puta u vrletima Gornje Jablanice sa prelepom prirodom, turističkim potencijalima, bogatom istorijom i ljudima posebnog kova daje nadu za opstanak. U to veruju i sestre Radosavljević.

(Telegraf.rs / RTS)