Virusne infekcije haraju Srbijom, doktorka upozorava da mogu ostaviti posledice ako se ne leče adekvatno

Grip, kao i druge virusne infekcije koje su aktuelne u zimskom periodu, mogu izazvati komplikacije ukoliko se ne leče adekvatno. Mnogi se žale na malaksalost, jaku glavobolju, visoku temperaturu koja traje nekoliko dana, te se nameće pitanje kada je pravo vreme javiti se lekaru, a kada se možemo lečiti kod kuće? U današnjem podcastu Zdravo sa Ivanom, primarijus, dr Biserka Obradović govori o aktuelnim temama, prevenciji, lečenju, pravilnoj ishrani, ali i o Marburg virusu koji uprkos tome što se pojavio u Tanzaniji, privlači pažnju i građana Srbije.

Preporučujemo

- Najaktuelniji sada je virus gripa, virus influence. Tu su i drugi virusi, kao i kovid koji je sada daleko bezazleniji. Međutim, sada najopasniji je virus gripa. Osobe koje su starije i koje imaju još neko hronično oboljenje, one znatno teže podnose grip. Javlja se bol u mišićima, malaksalost, glavobolja, povišena temperatura koja ide i do 40 stepeni i jako slama naše telo. Jedina stvar po kojoj ćemo odmah prepoznati gripozno stanje, to je ta glavobolja i bol u očnim jabučicama, objasnila je dr Obradović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Kako se pravilno leči grip?

Grip je virusna infekcija i nikako se ne leči antibioticima, apeluje dr Obradović i pojašnjava da je mirovanje neophodno.

- Grip se leči mirovanjem i leči se simptomatski, tada temperatura ide do 39, 40 stepeni. Znači lečimo simptome, snižavamo temperaturu, dajemo analgetike zbog tog jakog bola koji se oseća u mišićima, zglobovima. Vakcinacija se inače obavlja od oktobra meseca i uvek treba se vakcinisati na vreme, mada ukoliko je neko zdrav, može se i sada vakcinisati, dodaje dr Obradović.

Grip se lako širi i to su kapljične infekcije koje se prenose ili direktnim govorom, pričom, međutim prenosi se i indirektnim putem.

-Kada se neko iskašlje na neku površinu, radnu, dotaknemo je, zatim stavimo prste u usta ili dotaknemo nešto što bismo pojeli, na taj način ćemo uneti virus. Jednim iskašljavanjem mi ćemo izbaciti negde oko deset hiljada tih kapljica, a dovoljno je samo hiljadu da bismo se inficirali. Zato i jeste, grip je jako kontagiozno oboljenje, možemo otići na posao zdravi, a da se sa posla vratimo sa gripom. Inkubacija može trajati od par sati do dva dana. Higijena je vrlo bitna kod širenja tih respiratornih, a isto tako i kod digestivnih virusa, objasnila je dr Obradović.

Foto: Telegrafrs

Koji su simptomi gripa bezazleni a koji nisu?

Temperatura i te kako može biti opasna, objašnjava dr Obradović, te ističe da visoka temperatura koja ide do 39 i 40 stepeni izaziva dehidrataciju organizma.

-Znojimo se, gubimo veliku količinu tečnosti, a imamo i mučninu, vrlo često praćenu možda i dijarejom, gde gubimo veliku količinu tečnosti i elektrolita. Znači, to povlači sa sobom smanjenu količinu tečnosti u organizmu, samim tim to može biti opasnost za neke infarkte, kao što su infarkt mozga i infarkt srca kod hroničnih ili kod starijih ljudi, kaže dr Obradović.

Virus može uticati na srce i ostaviti posledice, zato treba obratiti pažnju ukoliko se posle infekcije javi zamaranje, lupanje srca ili malaksalost.

- Uvek posle takvih težih virusnih infekcija mi se brzo zamaramo. Osim zamaranja, javlja se osećaj ubrzanog rada srca, lupanje srca, još češće nepraviljan rad srca, aritmija i tada se u tim slučajevima treba javiti obavezno lekaru, objasnila je dr Obradović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Marburg virus

Početkom januara u Tanzaniji prijavljen je slučaj Marburg virus, a već do 11. januara zabeleženo je devet sumnjivih slučajeva, uključujući osam smrtnih ishoda. Iako daleko od naše zemlje, ovaj virus privukao je i pažnju naših građana, a dr Obradović ističe da o tome ne bi trebalo da razmišljamo.

-Građani iz Srbije ne treba da se plaše Marburg viursa. Pa mi smo čak i među prvima imali nekog svog koji je valjda bio na brodu u Nemačkoj 1967. godine kada se pojavio taj virus gde smo imali valjda 30 zaraženih, dok je sedmoro preminulo. I među njima je bio i jedan naš moreplovac. To je virus koji napada digestivni trakt, izaziva povišenu temperaturu, groznicu, dijareju, mučninu. Apsolutno nema razloga da se bojimo jer trenutno se javlja periodično u afričkim zemljama, objasnila je dr Obradović.

Hronični bolesnici

Znamo da je sada period vremenskih oscilacija, što smeta hroničnim bolesnicima, a pre svega kardiovaskularnim pacijentima.

- Hronični bolesnici ne bi trebalo da šetaju ujutru kada je minus, nego oko 14 časova kada je temperatura prilagođena za neku šetnju. Ili pak, ako je celog dana hladno, bolje da ostanu unutra nego da izađu na hladan vazduh ako već njihov organizam nije adaptiran, dodala je.

Savet za dobro zdravlje

Za dobro zdravlje, kako savetuje dr Biserka Obradović, potrebno je da budemo pozitivni, ali i da vodimo računa o svom zdravlju.

- Psiha je velika stvar u životu. Treba odlaziti redovno na preventivne preglede, da redovno posećujemo svog izabranog lekara koji će nam odraditi testove, skrininge u određeno vreme jer tim testovima ćemo pokazati da li postoji kod nas neki rizik za neko oboljenje. I, naravno, fizička aktivnost, jer fizička aktivnost je lek koji može zameniti mnoge lekove, a ne postoji lek koji će zameniti fizičku aktivnost. Osim toga, pravilna ishrana. Pravilna ishrana je vrlo bitna. Da ne preskačemo obroke, da unosimo dosta svežeg voća i povrća, da unosimo one esencijalne vitamine, esencijalne minerale, da imamo četiri obroka dnevno, odnosno tri obroka i užinu, istakla je u podcastu Zdravo sa Ivanom dr Obradović.

Kako je pojasnila naša sagovornica, mnogi greše kada je pravilna ishrana u pitanju, pa se hrane pogrešno, te je dala dobar savet svima onima koji se bore sa viškom kilograma.

-Voće se, recimo, jede između 16 i 18 časova, zato što se uveče teško vari i onda se pretvara u masti. Osim toga, imamo problem, jer mnogi vole da posle dobrog obroka uzmu neki hladan napitak što nije dobro. Hladan napitak posle obroka usporava varenje. Osim toga, ako smo uneli tečnost posle ručka, onda ćemo  razrediti one sokove, enzime koji nam služe, koji će ubrzati to varenje, tako da će hrana ostati mnogo duže u želucu nego što bi trebalo, objasnila je dr Obradović.

Najnoviju epizodu podcasta Zdravo sa Ivanom, možete pogledati u videu sa početka teksta ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)