Govorila mi je "mama, ja ću se oporaviti, upisaću fakultet": Jelena (19) do kraja verovala da će pobediti rak

Svetski dan dece obolele od raka, 15. februar, obeležen je i ove godine širom Srbije. Jedan od gradova u kome je organizovana manifestacija tim povodom jeste - Kikinda. Bila je to prilika da se naklon do poda načini svoj deci koja se lavovski bore protiv ove opake bolisti, ali i da se prisetimo onih koji su uprkos nadljudskom trudu da budu jači od pošasti - bitku izgubili. Jedna od njih je, nažalost, i Kikinđanka Jelena Takić koja je imala tek 19 godina kad ju je posle mnogo godina borbe savladao redak oblik karcinoma kičmenog stuba i karličnih kostiju.

U razgovoru za TV Kikinda, njena majka Ljubica, sa i dalje velikom bolom u glasu, priseća se tuge svog života.

Preporučujemo

- Otkriće je bilo 2012. godine. Jako teško. Ona je bila hrabrija nego ja, ja sam sve krila u sebi da ne bih pokazivala osećanja, da ona ne primeti - priča gospođa Takić o paklu koji je trajao sedam godina.

Koliko je duh njene mezimice bio vedar i ličnost jaka govori to što do poslednjeg dana nije dozvoljavala da je rak slomi.

- Sve do poslednjeg dana, do 2017. godine, kad je pala u invalidska kolica, ona je imala snage da kaže "ja ću se oporaviti, pauziraću, upisaću fakultet" - priseća se ova žena neverovatnog optimizma svoje Jelene.

Međutim, bolest je činila svoje i devojka je pala u komu. Na ono što su lekari gospođi Takić govorili nijedan roditelj na svetu nije spreman da čuje.

- Jako je bilo teško. Kad je pala u komu, lekari su mi rekli da svakog trenutka mogu da očekujem njenu smrt. Ispred nje sam bila hrabra, kod kuće sam plakala - priznaje neutešna žena.

Nažalost, smrt je nastupila u avgustu 2017. godine i Ljubičin svet se srušio.

- Jako teško je bilo podneti gubitak deteta, ostati pribran. Ludilo je bilo posle njene smrti. Ja ni dan danas ne mogu da prebolim, teško mi je - sa knedlom u grlu i bolnim izrazom lica izgovara ona.

Ljudi kažu da su oni koji telom odu zapravo duhom uvek negde među nama dokle god ih se sećamo. Upravo je to zrak Sunca i Ljubičinom mraku svih ovih godina.

- Najviše mi je drago kad mi njena profesorka iz ekonomske škole kaže da je i dan danas profesori spominju kako je bila dobro dete, sa dobrim ocenama. Em što se borila sa tako opakom bolešću, em se borila i za uspeh u školi. Kako su mi rekli iz NURDOR-a, iza nje su ostala velika dela, dve njene knjige. Dokle god je njenih pesama i svega toga, ostaće uspomena na nju - ističe Jelenina mama.

Podsetimo, u vreme kad se još mislilo da će se ova hrabra mlada dama "izvući", njeni sugrađani su se na različite načine trudili da prikupe novac za njeno lečenje.

Telegraf je, tada, polovinom juna 2017. godine, pisao od divnom gestu članova Akademskog društva za negovanje muzike "Gusle" iz Kikinde odigrali su završni koncert dečijih ansambala koji su posvetili oboleloj drugarici Jeleni Takić. Uz folklornu pesmu i igru, članovi ovog umetničkog društva pevali su tog toplog junskog dana svim srcem za devetnaestogodišnju Jecu, koja je, dok je nije snašla ova grozna bolest, bila članica ovog Društva.

Kako je tada rekla Magdalena Popov, umetnički rukovodilac "Gusala", ovim koncertom završena je još jedna sezona za najmlađe članove društva koji su odlučili da koncert posvete svojoj prijateljici.

- Koncert tradicionalno organizujemo svake godine u junu, na ovaj način predstavljamo bogat repertoar iz svih krajeva zemlja. Naši članovi marljivo i predano su se pripremali za ovu manifestaciju koja je posebna zbog humanitarnog dela, jer smo odlučili da sav sakupljen prilog pružimo Jeleni Takić za lečenje - rekla je Magdalena. Tada su se, u znak podrške, okupili ne samo članovi ovog ansamla, već i njihove mame, tate, bake, deke, tetke.

Pored "Gusala" svoj doprinos su dali i članovi dečjeg ansambla HKC "Bunjevačko kolo" iz Subotice.

Inače, što se tiče pomenutog pesničkog opusa preminule Kikinđanke, ona je svoje prvo delo napisala u trebucima kada se lečila na odeljenju hematologije i onkologije. Nekoliko godina kasnije, objavljena je njena zbirka pesama "Mala deca , veliki životi". U toj knjizi ovo mlađano biće krajnje ogoljeno i vrlo emotivno piše o svojim unutrašnjim osećanjima dok se bori sa bolešću.

Nakon što je njeno poetsko čedo ugledalo svetlodt dana, Jelana je rekla: "Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu, da ozdravi. Nekima je lakše da plaču, meni je lakše da pišem". Nažalost, želja joj se nije ispunila i ona sada svoje stihove beleži tamo negde gore, gde je više ništa ne boli.

(Telegraf.rs/TV Kikinda)