Kustos Istorijskog muzeja Srbije: Do Prvog srpskog ustanka dovela dahijska strahovlada

BEOGRAD - Kustos Istorijskog muzeja Srbije Boris Marković rekao je danas da je ključni događaj koji je doveo do Prvog srpskog ustanka dahijska strahovlada, zbog koje je srpski narod odlučio da se otarasi turske vlasti, odnosno da povrati knežinsku samoupravu.

"Poslednji deo turske vladavine nad beogradskim pašalukom bio je težak za lokalno stanovništvo, koje je u jednom trenutku odlučilo da bar povrati ono što je prethodno imalo, a to je kneževska samouprava, neka vrsta poreskih olakšica koje su imali stanovnici pašaluka u nekom prethodnom periodu", rekao je Marković za Tanjug.

Preporučujemo

Istakao je da je ustanak krenuo neočekivano uspešno i jednostavno, zbog čega su vojvode odlučile da krenu dalje.

"Pojavila im se misao da bi mogli da obnove nekadašnju srpsku državu i oslobode Srbe na drugim prostorima. Prvi srpski ustanak do 1809. godine bio je izuzetno uspešan i njegov cilj je postala obnova, odnosno stvaranje srpske državnosti", naveo je Marković.

Dodao je da su se, ipak, stvari na globalnom, međunarodnom planu nešto promenile i ustanici su tragali za nekim rešenjima koja bi mogla dovesti do autonomije ali se, međutim, na kraju sa Turcima nije moglo pregovarati, tako da je 1813. taj ustanak i ugušen.

Na zboru na Sretenje, kaže Marković, došlo je do izbora njihovog vođe, koji se pre svega odnosio na Šumadiju, koja je bila centralni deo tadašnjih pašaluka.

"Tek kasnije će Karađorđe morati da proširi svoju vlast na zapad i istok Srbije. U tom konkretnom trenutku taj ustanak je dobio vođu, predvodnika, bar kada je u pitanju centralna Srbija", istakao je Marković.

Govoreći o opremljenosti ustanika, Marković je rekao da je njihova opremljenost isprva bila jako loša, navodeći da je bilo neophodno pobediti u prvih nekoliko bitaka.

"Te prve bitke su bile jako male, tu se sukobljavalo po stotinak ljudi sa jedne i sa druge strane. Bilo je neophodno razoružati lokalne Turke u tim hanovima, pa od njih doći do određenog naoružanja, pa onda nakon toga krenuti u neke zamašnije borbe", rekao je.

Precizirao je da su ustanici koristili i hladno i vatreno oružje, dodajući da su se među hladnim oružjem isticali jatagani.

"Postojale su i sablje i druge vrste hladnog naoružanja, ali kada su jatagani u pitanju, oni su nekako karakteristika ovog vremena - ubodno oružje koje koriste ustanici, koja je nekog persijskog porekla, a u kome su se Srbi jednostavno i te kako izvrštili i prethodno u ratovima i bunama koje su kao hajduci s vremena na vreme vodili protiv Turaka. U ovim ratovima koje su na austrijskoj strani vodili eventualno u frajkorima protiv Turaka, a onda i tokom ustanka", naveo je Marković.

On je rekao da je jatagan postao na neki način simbol tog otpora.

"Što se tiče vatrenog naoružanja, koristile su se kubure, razne vrste pušaka sa kremenom, krdžalinke i koje kakvo drugo naoružanje", navodi Marković.

Na pitanje kako je izgledao život Srba pre i posle ustanka, Marković naglašava da je pre ustanka on izgledao jako teško, da su Srbi prošli kroz različite faze od onog trenutka kada su Osmanlije uspostavile vlast na našim prostorima.

"Možemo čak reći, ako je to nepopularno, da je negde u 14. ili 15. veku, nakon dolaska Osmanlija, za prosečnog seljaka koji živi na prostorima koje naseljavaju generalno Srbi, život bio i nešto malo lakši. Dakle, onu nekadašnju samovladu i bezvlašće koje postojalo u srpskim zemljama zamenila vlada jedne moćne imperije", rekao je Marković.

Sa druge strane, dodaje Marković, kako je vreme prolazilo Tursko carstvo je opadalo i pojavljivali su se lokalni muslimanski velikaši koji su uvodili određene nove poreze i otimali seljaštvu tapije na baštinu.

"Na kraju je došlo i do nekih drugih vrsta zloupotreba koje su na kraju uticale na to da bude ugroženo i osnovno ljudsko pravo - pravo na život. Samim tim negde 1804. godine stvari su već došle u jedno stanje koje je bilo neizdrživo i ti ljudi su se pobunili prosto zato što drugog izbora nisu imali", navodi Marković.

Govoreći o Sretenjskom ustavu, Marković kaže da se možemo pohvaliti najliberalnijim ili jednim od najliberalnijih ustava u Evropi u tom trenutku, ali da njegov značaj u datom trenutku nije bio baš toliki jer je on kratko trajao.

"Taj ustav je trajao 55 dana. Njegov tvorac Dimitrije Davidović, iako relativno pismen čovek, koji je bio dobar diplomata i dobar državnik, ipak je možda imao preterane ambicije u pisanju samog Ustava. On nije baš vodio računa o tome da je stanovništvo koje živi u Srbiji još uvek mahom nepismeno i još uvek ne razume kategorije koje on unosi u taj Ustav", naveo je.

Kako je dodao, Davidović je prepisivao određene delove belgijskog ili određenih francuskih ustava, a proučavao je i američki ustav.

"Na neki način poželeo je da Srbija može da funkcioniše na jedan takav način, iako stvari očigledno nisu bile sazrele za tako nešto", rekao je Marković.

Ističe da su se Osmanlije pobunile momentalno, s obzirom na to da su smatrale da Srbija kao vazalna kneževina i nema pravo da donosi ustav.

"Srbija je tu čak dobila i svoju zastavu, svoje znamenje, svoj grb, ništa od toga nije bilo odobreno od sultana. Tako da je Ustav tako kratko potrajao, ali je opet bio, hajde da kažemo, jedan simbol želje, simbol borbe za slobodu", naveo je Marković.

Kako je istakao, Srbija tim ustavom dobija tripartitnu podelu vlasti, Narodna skupština dobija neka visoka budžetska ovlašćenja, a pojavljuju se i određene ustanove i liberalna načela.

"Ravnopravnost pred zakonom je postojala i u drugim državama, bar formalno. Ali, na primer, sloboda štampe, iako ako govorimo o štampi u to doba u Srbiji, nije praktično ni bilo, osim novina srpskih", dodaje Marković.

Kaže da neka načela koja su jednostavno prepisana iz ovih ustavnih povelja francuskih ili belgijskih, smetala su već na samom papiru ljudima koji su predstavljali Habsburško carstvo ili rusku imperiju.

(Telegraf.rs / Tanjug)