Kod Leposavića orezan prvi čokot na Svetog Trifuna: Presekao se i slavski kolač

Orezivanjem prvih čokota, Sveti Trifun obeležen je u selu Majdevo, nedaleko od Leposavića, kod domaćina i predsednika udruženja koje nosi naziv „Dolina Ibra“, vinogradara Prvoslava Antonijevića.

Sečenjem slavskog kolača u vinogradima porodice Antonijević uz orezivanje i osvećenje vinograda služio je episkop novobrdski Ilarion uz sasluženje ovdašnjeg sveštenstva.

Preporučujemo

Episkop novobrdski Ilarion blagosiljao je vinogradare.

„Vino kome dajemo novi život, pravimo zakvašeni hlebom i uzavrelo vino koje počinje da diše nekim novim životom u kome smo i mi učestvovali, i mi u tom životu ostavljamo i svoj pečat, i onda to što nam je Bog dao pa mi od toga nešto napravili, utisnuli smo i svoj pečat, mi uzvraćamo Bogu na liturgiji kao prosforu, kao hleb i vino, a Bog silazi na taj hleb i vino, blagosilja ga i daje nam samoga sebe, ne daje nam nešto od sebe, nego nam daje samoga sebe. Mi Bogu dajemo ono što je njegovo, vraćamo, a on nam opet daje samoga sebe, e neka bi takav bio život naš da bude blagodarenjem Bogu i uznošenje darova Bogu da bismo primili od njega onaj besceni dar, a to je on sam, a u njemu je naš večni život. Neka vas Bog blagosilja i neka bi Sveti Trifun bio vaš pokrovitelj i zaštitnik, neka bi čuvao ovaj vinograd i pre svega sve što budete radili neka bude na slavu božju, a onda i vašem domu nablagoslov i u radosti da se srećemo, da Bog čuva da Bog blagosilja“, rekao je Ilarion.

Na nadmorskoj visini od 700 metara, Prvoslav Antonijević iako je dugo u vinskom svetu, aktivno je počeo da se bavi vinogradarstvom nešto duže od šest godina. Na četrdeset ari porodičnog vinograda gaji sorte Ranjski rizlig i Pino noar od crvenih vina. Njegovo belo vino je poznato po istoimenom nazivu sela „Majdevo“.

On je kazao da su vinogradi zasađeni kako bi ponovo pokrenuli ono što im je ostalo od predaka o kojima su nalazili izveštaje o uzgoju vina u raznim spisima.

„Mi već evo četvrta, peta godina kako obeležavamo ovaj dan vinara i vinogradara - Svetog Trifuna i to je sada već jedna praksa i tradicija sa namerom da promovišemo uzgajanje vinove loze koje su se na ovim prostorima uzgajale i ranije. Mogu slobodno reći da u blizini su postojali ovde zasadi vinove loze i znam da se pravilo vino, tako da to su naši preci već gajili na ovim prostorima vinovu lozu, a priča se, i našli smo u spisima, da je ovaj kraj bio nekada metoh manastira Banjska i da se tu proizvodilo vino i uzgajala se vinova loza, tako da nameravamo da nastavimo tu tradiciju i nadam se da smo možda i nesvesno začetnici jedne zaista plamenite stvari, uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina“, rekao je Antonijević.

Antonijević napominje da ono što sledi, a što je za vinogradare najvažnije, je toplo leto i jesen, kako bi rod grožđa bio u punom kapacitetu.

„Nisam napomenuo da mi radimo organsku proizvodnju, to je jako veliki broj prskanja, radimo sa hemijom što iziskuje mnogo više truda i rada i zaista trudimo se da to grožđe bude vrhunskog kvaliteta da bi mogli vrhunsko vino da napravimo. Što se tiče meteoroloških uslova nikada se ne zna, najvažniji je taj period s proleća da bude dosta kiše i dosta vode, snega na žalost već nema i dosta se promenila klima, ali važno je da leto i jesen budu sunčani, koja daje dosta šećera i da to grožđe dobije pun kapacitet“, istakao je Antonijević.

(Telegraf.rs)