Održana Sretenjska akademija povodom 190 godina od Sretenjskog ustava

U susret Danu državnosti Srbije u Staroj skupštini u Kragujevcu danas je održana svečana Sretenjska akademija, kojom je obeleženo 190 godina od usvajanja Sretenjskog ustava 15. februara 1835. godine.

Izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nemanja Starović, u Sretenjskoj besedi istakao da iz naše istorije moramo izvući pouke za sadašnjost i da dijalog i međusobno razumevanje moraju biti postulati na kojima se grade svi politički procesi u zemlji.

Preporučujemo

On je istakao i da je državno rukovodstvo Srbije čvrsto i dosledno opredeljeno za poštovanje međunarodnog javnog prava, jer jedino ono ima osnovu na kojoj se može bazirati srećnija budućnost za sve balkanske narode.

Starović je rekao da Sretenje podseća na temelje srpske državnosti u novom veku i da se u mnoštvu važnih datuma iz naše bogate istorije izdvaja kao istorijska prekretnica.

"To je bio početak nove ere, ere u kojoj smo našu otadžbinu počeli da gradimo kao pravno uređenu, nezavisnu, suverenu i slobodnu državu", istakao je Starović.

On je dodao da su teški lanci osmanskog ropstva počeli da pucaju još 1804. u Orašcu, a potvrdu preobražaja srpskog društva dobili smo na Sretenje 1835. godine.

Podsetio je da je snagu srpskoj težnji za slobodom davala i osma tačka Bukureškog mirovnog ugovora iz 1812. godine, koja je obavezala Otomansko carstvo da Srbima garantuje autonomni položaj i dala Srbima diplomatski i međunarodno pravni osnov za dalje pregovore i borbu za nezavisnost u decenijama koje su usledile.

"Baš tako, i mi, danas, insistiramo na doslednoj primeni kako Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tako i Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao izvora prava koji se ne mogu jednostrano menjati i ukidati", rekao je Starović i dodao da su u krivu oni koji misle da se primenom nasilja prema srpskom narodu može graditi politička arhitektura Balkana.

Starović je kazao da zagledani u našu istoriju i slavne pretke moramo da izvučemo pouke za vreme sadašnje.

"Dijalog i međusobno razumevanje moraju biti postulati na kojima se grade svi politički procesi u našoj zemlji. Srbija je zemlja pravde i slobode, u šta nas svakodnevni život, ali i pogled ka širem okruženju stalno uveravaju", ukazao je Starović.

On je naveo da sloboda koju su naši preci izborili na bojnom polju, nije samo nasleđe, već i obaveza da unapređujemo društvo.

"Zato se nužnost dijaloga na temu istine i pravde posebno ističe na ovaj praznik. I neka se svi oni koji bi se radovali prolivanju bratske krvi podsete kolika stradanja su nam kao narodu donele ideološke podele iz vremena Drugog svetskog rata. Dijalog je jedini lek za stanje u kojem se nalazimo", poručio je on.

Starović je ukazao i na to šta smo svi zajedno u poslednjoj deceniji ostvarili, navodeći da je Srbija jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi i da ćemo realizacijom projekta Ekspo 2027. pokazati svetu da smo zemlja inovacija, kreativnosti i velikog razvoja.

"Nemojmo, zato, zarad nečijih tuđih interesa da rušimo postignuto, ne dozvolimo da padne senka na naše jedinstvo", istakao je Starović.

U Sretenjskom govoru gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić istakao je da danas, gotovo dva veka od donošenja Sretenjskog ustava, mi, kao naslednici ideje o slobodi, građanskim pravima i jedinstvu, imamo zadatak da negujemo te vrednosti koje su nam u amanet ostavili preci.

"Te tekovine ostavili su nam niko drugi do vožd Karađorđe Petrović i knez Miloš Obrenović. A te ideje su da o slobodi i nezavisnoj zemlji sami odlučujemo“, kazao je Dašić.

U muzičkom delu programa učestvovao je Umetnički ansambl Ministarstva odbrane "Stanislav Binički", a na Sretenjskoj akademiji izveden je dramski prikaz "Ustav i prikazanija".

Sretenjska skupština 1835. godine trajala je tri dana, od 14. do 16. februara. Sretenjski ustav, koji je napisao novinar i publicista Dimitrije Davidović, donet je 15. februara u porti Stare (pridvorne) Miloševe crkve. Tom događaju prisustvovalo je oko 2.400 narodnih predstavnika i oko 10.000 znatiželjnih građana iz cele Srbije.

Sretenjskim ustavom ustanovljeni su grb i zastava Srbije i definisani nosioci vlasti - knez, državni savet i narodna skupština. Jedna od najvažnijih odredbi bila je podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, što je do današnjih dana najvažniji element ustava svake moderne države. Zatim, bila je predviđena sloboda veroispovesti ljudi i nacionalnog izjašnjavanja, ukinuti su feudalni odnosi, ropsto, i prvi put definisano je pravo privatne svojine i prava na njenu zaštitu.

Međutim, Sretenjski ustav, kao najliberalniji u tadašnjoj Evropi, bio je na snazi samo 55 dana.

(Telegraf.rs/Tanjug)