Istina o Svetom Trifunu koju bi SPC volela da znate: Slavite Dan zaljubljenih, a ne znate koliko je ovo važno

Širom sveta danas se slavi Dan zaljubljenih, dok pravoslavi vernici obeležavaju Svetog mučenika Trifuna. Upravo zato 14. februar iz godine u godinu izaziva niz polemika i rasprava - treba li da slavimo Dan zaljubljenih?

Istina o tome ipak leži u istorijskim podacima o ovom Svecu, koji je svoj život dao iz ljubavi prema Isusu Htistu. On je svoj život posvetio veri i isti žrtvovao. Takođe, puno je istorijskih činjenica o ovom svecu koje bacaju drugačije svetlo i na 14. februar.

Preporučujemo

Mošti ovog sveca su iz Kampsade prenete u Carigrad odakle je glava Svetog Trifuna doneta u Kotor u Crkvu Svetog Trifuna koja je sagrađana 809. godine. Sveti Trifun je u našoj crkvi veoma poštovan, a u narodu je poznat i pod imenima Sveti Tripun, Sveti Trivun, Orezač, Zarezan i Zarezojlo jer se smatra zaštitnikom vinogradara i poljskih radova.

"Isterao zlog duha iz careve ćerke"

Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji u Anadoliji od siromašnih roditelja. Bio je veoma pobožan od najranijeg detinjstva. Kao dete, vreme je provodio čuvajući guske, a od Boga je dobio „dar čudotvorstva i isceljenja“, pa je tokom svog života iscelio mnoge bolesnike, isterivao demone iz zaposednutih ljudi i pomagao onima koji su mu se obraćali za pomoć. U to vreme na čelo Rimskog carstva došao je car Gordijan (159 - 238), koji je vladao samo 22 dana. Prema predanju, njegova ćerka Gordijana je „sišla s uma", i time bacila svoga oca u veliku žalost. Svi lekari nisu mogli ludoj Gordijani da pomognu. Tada je zli duh iz devojke progovorio i rekao da njega niko ne može isterati osim Trifuna. Car je po celom carstvu tražio sve one koji se zovu Trifun. Posle mnogih Trifuna koji su prošli kroz palatu, jedan mladi Trifun poznat kao veliki hrišćanski vernik. On je doveden u Rim gde je isterao đavola iz careve ćerke i iscelio je. Presrećni car Gordije je bogato nagradio Trifuna, a on je po povratku sve darove razdelio siromasima.

U svom selu Trifun je nastavio da čuva guske i moli se Bogu. Godine 249. na rimski presto seo je car Trajan Decije, koji je bio poznat po tome što je sprovodio strašne progone hrišćana. S obzirom na to da Trifun, poznat kao veliki hriščanski vernik i misionar, nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, pogubljen je po naređenju cara Decija 250. godine odrubljivanjem glave. u Nikeji. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen. Pre pogubljenja, Sveti Trifun bio je surovo mučen, međutim sva mučenja je podnosio i s radošću govorio: „O, kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!" Pošto nije umirao, mučitelji su ga osudili na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomolio Bogu i predao dušu Tvorcu.

Za svakog vernika ovaj svetac je izuzetno važan jer podseća na značaj jake vere i koliko ljubav prema svojoj veri daje snagu da i najteže trenutke prevaziđež bez straha.

Predsmrtna molitva Svetog Trifun

"Gospode Bože bogova i Caru careva, Najsvetiji od svih svetih, bogodarim Ti što si me udostojio da završim podvig bez kolebanja. I sad Ti se molim, da me se ne dodirne ruka demona nevidljivog, da me ne svuče u dubinu pogibelji. Nego, neka me sveti Tvoji angeli uvedu u krasna naselja Tvoja, i učini me naslednikom carstva Tvog željenog. Primi dušu moju, i usliši molitvu svih onih koji budu Tebi prinosili žrtve za spomen moj; pogledaj na njih iz Tvog svetog obitališta; daruj im obilne i netruležne darove. Jer Ti si jedini blag i milostiv Darodavac vo vjeki vjekov, amin."

(Telegraf.rs)