Mogu li da ponesem hranu za moju sestru? Miroslav sa 27 godina prvi put otišao u prodavnicu, pa rasplakao sve

Miroslav (27) i njegova sestra (30), oboje sa smetnjama u razvoju, žive na planini pored Grdelice, potpuno odsečeni od savremenog života i sveta. Oni nikada nisu bili u prodavnici, nisu imali telefon i nikada nisu videli grad. Njihov život obojen je težinom, kakvu nikome ne biste poželeli.  Nakon što im je majka preminula, ostali su pod brigom oca. Svo troje žive od socijalne pomoći.

Humanitarka Tamara Misirlić prenela je njihovu priču putem društvenih mreža, a ekipa portala Telegraf.rs razgovarala je sa njom.

Preporučujemo

- Oboje su ometeni u razvoju. Nikada nisu bili u prodavnici i htela sam da ih odvedem, ali Miroslavova sestra je u lošijem stanju i sa njom je dosta teže, tako da smo za prvi put išli samo Miroslav i ja - ispričala je Tamara.

Miroslav ima samo svoju sestru i oca, pa su njegove reči prodavnici, u koju je prvi put u životu ušao, rasplakali sve.

- Sve vreme dok smo bili u prodavnici govorio je "da kupimo za moju seku" i naravno kupili smo i za nju i za njega. Kupili smo im i telefone. Rekao mi je i da je gladan, pa sam ga odvela u restoran, ali tamo nije hteo da jede. Tražio je da ponesemo hranu njegovog seki. Jeli smo, pa smo naravno poneli i kući hranu - rekla je.

Miroslavov dom nije u zavidnom stanju, boja se ljušti sa zidova, ormar se raspada, a kreveti i prozori su stari. Tamara je istakla da imaju u planu i da im, na proleće, srede kuću.

- Imamo u planu da im sredimo te prostoriji, ali to tek tamo egde u martu - zaključila je Tamara.

- Njegove oči su se širile od čuđenja dok je prvi put ugledao redove polica, šarene omote, i sve te stvari o kojima nije mogao ni da sanja. Danas je prvi put osetio kako je to poželeti nešto i odmah to imati u rukama. Nekome je to samo običan odlazak u prodavnicu. Za Miroslava, to je bio ceo jedan novi svet - napisala je Tamara u opisu snimka koji je raznežio Srbiju.

(Telegraf.rs)