48 godina od jedne od najvećih prirodnih katastrofa u Srbiji: Tone zemlje prekrile su kuće i imanja

Tačno pre 48 godina, sredinom februara, selo Jovac i deo susedne Ostrvice u opštini Vladičin Han, razoreni su prirodnom katastrofom. Pod nezapamćenim naletom zemlje koja je klizila nezadrživom snagom, nestajale su kuće i okućnice.

U ovoj, jednoj od najvećih prirodnih katastrofa u Srbiji, pregrađena je Jovačka reka, formirana je prirodna brana, a tako je nastalo više urvinskih jezera.

Preporučujemo

Masa zemlje koja je krenula sa planine Oblik, kobne noći između 17. i 18. februara 1977. godine pokrenula je 150 miliona metara kubnih zemlje, kojom bi moglo da se ispuni, na primer, 150 fudbalskih stadiona. Erozija tla koja je trajala nekoliko dana, sa lica zemlje zbrisala je 11 od tadašnjih 16 mahala, pa su se i ostaci kuća našli pod vodom. Ova prirodna katastrofa, poštedela je samo seosko groblje. Sa suprotne strane Jovačke reke, ostalo je i nekoliko mahala. Jedan od ljudi koji se seća prirodne katastrofe u Jovcu, je Goran M. iz Vranja, koji je kao dete od 13 godina, išao sa roditeljima da vidi šta se desilo i da eventualo pomognu ako treba.

- Bilo je strašno, zemlja je danima klizila i nakon tog najvećeg pokretanja u noći između 17. i 18. februara. Celo Vranje se diglo da pomogne, vojska, policija, vatrogasci, građani, sva mehanizacija. Sećam se ipak, da je vojska najviše radila. Digli su sve što su mogli, buldožere, radne mašine, ljude… Nije bilo puta da se priđe selu. Došli smo pešice do jednog mesta, dalje nam nije bio dozvoljen prolaz. Imali smo dobar vidikovac odatle, a ono što smo videli, evo pamtim i danas. Tone i tone zemlje, brda koja su skliznula, blato, jedan užas. Ljudi koji su ostali bez svega preko noći, prilazili su da vide da slučajno nešto možda mogu da izvuku. Srećom, nije bilo ljudskih žrtava - priča Goran M.

Prema njegovom sećanju, danima pre pokretanja klizišta padala je kiša, a bilo je i snega.

Klizište u Jovcu, srećom, nije odnelo ni jedan život. Međutim, 58 porodica je ostalo bez igde ičega. Oni su naseljeni u obližnjem, ravničarskom selu, Stubal, gde je njihovo naselje nazvano Jovačko.

Jovačka katastrofa, brzo je počela da stvara nešto novo, što će u godinama koje će uslediti, postati turistički biser Vladičinog Hana.

Poznata kao Jovačka jezera uz, istoimeno najveće, nastala su i pet manjih Žilovje, Rusimovo, Živkovo, Crkveno i Malo. Pre petnaestak godina odlukom Skupštine opštine Vladičin Han stavljena su pod zaštitu, kao Spomenik prirode i zaista su, tvrde i geolozi, prava prirodna retkost. Sam njihov nasatanak, još netaknuta priroda gde divlja gradnja nije uzela maha, jedinstvene destinacije za ljubitelje ekstremnih sportova i ono što je najvažnije - brojne i retke biljne i životinjske vrste, predstavljaju raj za zaljubljenike u prirodu kao i razvoj turizma.

Prethodnih godina pohodili su ga izviđači iz mnogih mesta u Srbiji, ali i skauti iz Francuske, Engleske i još nekih evropskih zemalja u organizaciji Balkanskog skautskog centra. U Jovačkom jezeru otkriveno je 11 vrsta riba, potočna mrena, krkuša, klen, zlatni i srebrni karaš, šaran, som, i drugo što predstavlja veliki izazov za ribolovce. Tu je nastanjena i barska kornjača kao i dugonogi mrmoljak, strogo zaštićene vrste. Stručnjaci su registrovali i 71 vrstu leptira. Od biljnih, strogo zaštićene vrste su plivajuća resina, ali i kleka, mešinka, vodena perunika, oman, crveni noćurak, kalužđarka, i čičak.

Najveće, Jovačko jezero, dugačko je 1.500 metara, široko 200, a dubina na pojedim mestima prelazi 10 metara. Kupanje u njemu se ne preporučuje neiskusnim plivačima, jer je nekada, kao popularno loklano kupalište, odnelo više života. Život na klizištu nikada se nije vratio. Nekadašanji Poljoprivredni kombinat „Delišes“ iz Vladičinog Hanu je na 28 hektara, početkom osamdesetih godina prošlog veka zasadio voćnjake.

Preostali deo klizišta je pošumljen, da bi se sprečila neka nova erozija. Posle komasacije, zemljište je vraćeno starim vlasnicima, ali gotovo niko ga ni danas ne koristi.

(Telegraf.rs/S.T.)