Hteo da se oženi sestrom od tetke, drugi da svojoj ženi bude kum: Bizarni slučajevi u SPC, 1 pravilo ne znate

Jedan hteo da se oženi svojom tetkom, drugi da uđe u brak sa sestrom od tetke, a postojao je i čovek koji je zahtevao da svojoj ženi postane kum...Ovo su samo neki od bizarnih primera na koje je Srpska pravoslavna crkva nailazila tokom godina svog rada, a o kojima je sada govorio teolog Nebojša Lazić, iznevši mnoge zanimljive činjenice o striktnim i retko poznatim rigornoznim normama koje postoje kada je sklapanje crkvenog venčanja kod nas u pitanju, pa naglasio do kog to kolena brak ne dolazi u obzir, kao i kada je moguće od episkopa zatražiti blagoslov za tako nešto, iako smo sa osobom u krvnom srodstvu.

Prema rečima teologa Lazića u emisiji "150 minuta" na Prvoj televiziji, barem kada je Srpska pravoslavna crkva u pitanju, ne postoji samo krvno, već i duhovno srodstvo koje je isto tako jako značajno i ima, kaže on, istu težinu, pa i ono može predstavljati smetnje pri stupanju u bračnu zajednicu.

Preporučujemo

U ovim slučajevima brak je u Srbiji nemoguć

- Ne postoji samo krvno srodsto, već i duhovno koje ima istu težinu. Kum, na primer, stupa sa vama u duhovno srodstvo i računa se da je on vama duhovni otac. Krvno i duhovno srodstvo ne mogu da se preklapaju. To jeste zabranjeno. Crkva računa srodstvo po stepenima rađanja. Postoji direktna linija - vi, vaš otac, vaš deda i postoji pobočna linija - vi, vaš brat od tetke i slično. Do četvrtog stepena nije dozvoljen brak ni u kom kontekstu. Kada je šesti ili sedmi stepen u pitanju, tada može da se piše nadležnom episkopu, ako postoje valjani razlozi - objašnjava teolog na početku.

Zatim je teolog Lazić naveo i jednu manje poznatu zanimljovost koja postoji u našim crkvenim pravilnicima, a prema kojoj, dva rođenja brata ne mogu da ožene dve rođene sestre.

- Radi se o velikoj prepreci i zanimljivosto po kojoj u našoj crkvi dva rođenja brata ne mogu da ožene dve rođene sestre. Niti episkop, niti Sabor to mogu da razreše, jer se to strogo kosi sa Trurskim saborom koji to strogo zabranjuje. To je jedan socijalni momenat. Poštuje se kako se ne bi dogodilo da do jednog disfunkcionalnog braka i drugi to postane i to je jako ustaljeno pravilo - ističe teolog Nebojša.

Pored ovoga pisanog, postoji i nepisano, tačnije, običajno pravo među našim narodom, koji obično živi u ruralnim sredinama, a prema kom se ni osobe koje nose isto prezime ne smeju venčavati.

- Postoji neko običajno pravo u našem narodu, a to je da se praktikuje da ljudi koji imaju ista prezimena ne ulaze u bračne vode. To je pogrešno, donekle, zato što se naša prezimena nisu jako menjala. O tome se mnogo više vodilo računa u nekim ruralnim sredinama. To se praktikovalo jer se zbog čestih seoba i burnih vremena nije znalo koliki je tačno stepen srodstva između ljudi. Često su i crkvene knjige bile uništavane, pa podaci o srodstvu nisu postojali - pojašnjava dalje Lazić.

Svakako je najbolje da se ljudi pre crkvenog venčanja, ističe dalje teolog, obrate svom svešteniku, jer u crkvenim knjigama, kako kaže, može se izvući čitava naša loza, pa se tako može saznatii videti da li smo u nekom stepenu srodstva sa određenom osobom, dok se dešavalo i da ljudi, nakon što se obrate svešteniku, budu odbijeni.

- Mogu da budu odbijeni. To se dešavalo. Često se dešava da se preklopi duhovno i krvno srodstvo - priča on.

Primeri sa Ostroga ostavljaju bez teksta 

Ovom prilikom teolog Lazić prisetio se i nekih jako čudni primera, a kada su ljudi dolazili sa bizarnim zahtevima da bračnu zajednicu sklope sa svojim jako bliskim srodnicima, a pod uticajem

- Dešavali su se apsurdni primeri. Ljudi su dolazili, na primer, u Ostrogu baš gde je muž želeo da bude kršteni kum svojoj ženi, što nije dozvoljeno, jer se ne mogu krvno i duhovno srodstvo mešati, kao što sam već rekao. Takođe, tamo se dešavalo da su ljudi želeli da stupe u brak sa jako bliskim srodnicima iz hira - sa tetkom ili sestrom od tetke, jer su smatrali da to nije zabranjeno. To žele često pod uticajem serija, jer su u rimokatiličkoj crkvi mnogo manje  rigorozni po tom pitanju, posebno po pitanju kumstva na venčanju - navodi teolog Lazić.

Govorio je teolog i o tome koliko puta se možemo venčavati u crkvi, da li za to postoji određeno ograničenje, kao i da li se može stupiti u nov brak, ukoliko ne postoji crkveni razvod prošlog.

- Ne može da se stupi u novi brak, ukoliko ne postoji crkveni razvod prošlog braka. Ne samo državni, nego i crkveni je potreban i tek tada ne postoje ikakve smetnje za stupanje u novi brak. Crkveni razvod je sličan kao i državni razvod. Svešteniku koji je venčao par šalje se molba za ravod uz obrazloženje zbog čega se do toga dolazi. Šalje se na Crkveni sud. Kada se razvedete u crkvi, možete ponovo da se venčate u crkvi, do četiru puta, to je ograničenje - priča teolog i ističe kako je 16 godina starosna granica za stupanje u brak za muškarce, dok je 14 godina granica za žene, kada su pravoslavna crkvena venčanja u pitanju.

Iako kod nas nije bilo takvih primera, teolog navodi da se u bratskoj nam Grčkoj dešavalo da se brakovi poništavaju, jer se radilo o jako bliskim srodnicima, a da se to uopšte i nije znalo.

- Dešavalo se u američkoj pravoslavnoj crkvi pošto je jako nova, a često i na turističkim destinacijama, kao što su Grčka i Kipar, gde sveštenici ne poznaju krvno srodstvo para i često ljudi to ne naglašavaju, jer smatra se da ako je neko došao da sklopi crkveni brak, da poznaje u šta stupa i koji su uslovi da se stupi u crkvenu i bračnu zajednicu, pa se onda dešavalo da se u Grčkoj praavoslavnoj crkvi jedan dobar deo brakova proglasi nevažećim - zbog razlike u godinama, zbog krvnog srodstva. Veliki broj brakova proglašavao se nelogitimnim jer su u pitanju bili bliski krvni srodnici, to se dešavalo osamdesetih, takođe u Grčkoj - objašnjava on.

Kum na venčanju i krštenju nema istu težinu

Pored braka, teolog se dotakao i kumstava u Srbiji, pa istakao da, iako kum na venčanju ima veliki značaj u srpskoj tradiciji, on ne može da se meri sa kumom na krštenju.

- Kum na venčanju i na krštenju nije isto. Kum na krštenju je duhovno srodstvo, kum na venčanju nema taj stepen. Ljudi su neobavešteni, mahom savremeni ljudi. Ruralni ljudi jako vode računa o tom duhovnom srodstvu. Neka lokalna bakica iz sela je jako dobro upućena u sve te veze, a svako ima jednu takvu u tim mestima. Sada se vraćaju pitanja o krvnom srodstvu, a to je i realno i zdravo, ne samo iz teoloških razvoda, već i iz bioloških. Mi znamo da je incest jako pogrešna stvar i znamo kakvi potomci se iz njega rađaju. Dobro je što ljudi ozbiljnije shvataju svetu tajnu braka, jer je ona to sa razlogom. U ovom vremenu kada postajemo egocentrični, naći prostora za drugog postaje prava retkost - ističe teolog.

(Telegraf.rs)