Zašto je Sretenjski ustav povučen nakon samo mesec dana: Kako je Srbija zamalo postala moderna demokratija

Sretenje Gospodnje obeležava se u Srbiji 15. februara, a ima veliki verski i nacionalni značaj. To je dan kada je u Kragujevcu 15. februara 1835. donet Sretenjski ustav, prvi ustav Kneževine Srbije. Međutim, samo mesec dana nakon njegovog stupanja na snagu, povučen je. 

Naime, knez Miloš Obrenović bio je apsolutni vladar. Vladao je bez ograničenja, često je koristio silu, nije sazivao narodnu skupštinu, donosio je odluke samostalno i bogatio se tako što je eksploatisao rudnike soli i metala. Narod je bio nezadovoljan zbog takve atmosfere u državi, a vrhunac nezadovoljstva dogodio se 1835. godine kada je i izbila Miletina buna kojom su Srbi zahtevali da knez ograniči svoju vlast.

Preporučujemo

Knez Miloš je, suočen sa pritiscima, pristao na zahteve naroda, što je dovelo do sazivanja Narodnje skupštine i pripreme ustava.

Jedan od najobrazovanijih ljudi tog vremena, srpski političar, novinar, diplomata i reformator, Dimitrije Davidović, stvorio je prvi srpski ustav - Sretenjski ustav 1835. godine nakon Miletine bune, kao reakciju na vladavinu kneza Miloša. On je bio jedan od glavnih savetnika kneza Miloša koji se zalagao za modernizaciju Srbije i njeno pretvaranje u pravnu državu. Oslanjajući se na francuske i belgijske modele i zakone koji su promovisali ljudska prava i ograničenje monarhijske moći nastao je ovaj moderni i liberalni dokument.

Jak pritisak vršile su velike sile, Austrija i Rusija koje su želele da Srbija bude uređena, ali, ipak su se i plašile previše liberalnog sistema.

Ceremonija proglašenja ustava

U Kragujevcu, tada glavnom gradu Srbije, uz mziku, vojnu paradu i vatromet, na Sretenje 15. februara 1835. proglašen je ustav pred oko 2.500 učesnika i 10.000 posmatrača. Porčitan je i objavljen uz veliko slavlje, a to je bio važan dan za istoriju.

Međutim, ono čemu se mnogi nisu nadali usledilo je kasnije.

Ustav je naišao na ozbiljne kritike velikih sila poput Turske, Rusije i Austrije, koje su ga smatrale previše liberalnim i opasnim po postojeći poredak. Pod njihovim pritiskom, knez Miloš je suspendovao ustav već 17. marta 1835. godine, samo mesec dana nakon njegovog donošenja.

Kakav je bio ustav

Ustav je smatran previve liberalnim iz nekoliko razloga. Ograničio je moć Miloša Obrenovića koji je vlast sada morao da deli sa Državnim sovjetom i Narodnom skupštinom, što je za tadašnje monarhije bilo previše demokratski. Ustav je podelio vlast na izvršnu, zakonodavnu i sudsku što je bio evropski model demokratije. Ukidanje ropstva bilo je radikalno za to vreme. Sretenjski ustav garantovao je pravo na slobodno izražavanje mišljenja, što je bila revolucija za to vreme.

Zbog svega ovoga, knez Miloš je bio primoran da suspenduje ustav već 17. marta 1835., samo mesec dana nakon njegovog donošenja.

Iako je bio na snazi kratko vreme, Sretenjski ustav ostaje značajan kao prvi pokušaj modernog ustavnog uređenja Srbije i simbol težnje ka demokratskim reformama.

Značaj Sretenjskog ustava

Iako je nastao pre skoro dvesta godina, poruke iz tog dokmenta odražavaju se i na današnjicu.

U ustav se jasno insistirao na nezavisnosti sudstva, ograničenju izvršne vlasti i učešću naroda u donošenju zakona. Danas je ovo osnovni princip svake demokratske države – vlast mora biti kontrolisana, a ne skoncentrisana u rukama jednog čoveka. Osim toga, druga najvažnija stavka jeste velika moć koju imaju mediji čak i tada Sretenjski ustav garantovao je pravo na slobodno izražavanje mišljenja, što je bila revolucija za to vreme. Ustav je ukinuo feudalne privilegije i uveo pravo svakog čoveka na pravično suđenje. To znači da bez obzira na poreklo, bogatstvo ili političku moć, svi treba da budu jednaki pred zakonom.

Iako je trajao samo mesec dana, on je postavio temelje moderne Srbije.

(Telegraf.rs)