"Za dva sata budite u bolnici"! Veljko je dobio novo srce, a Slavoljub jetru: Neverovatna priča o donorstvu

Suština ne treba da bude u povećanju broja transplatacija, već u prevenciji, tj. da ljudi uopšte ne dođu u situaciju da im treba novi organ. Svakodnevno unosimo gomilu otrova kroz hranu, vazduh, sredstva za higijenu... Doktor kaže: "Imamo četiri sata da u momentu od kada eksplantiramo organ, odnosno srce iz tela bolesnika koji je preminuo, do momenta kada srce zakuca u telu bolesnika kome će se novi život podariti." - što je jedna velika laž. Organ ne može da se uzme od bolesnika koji je preminuo. Bolesnik mora da bude živ u trenutku kada mu se uzimaju organi, tj. lekari ga proglase za moždano mrtvog. U državi u kojoj decenijama kradu bebe iz porodilišta, u kojima ti lekari preporučuju lekove i vakcine zato što imaju materijalnu korist od farmaceutskih kompanija, u državi u kojoj moraš da "podmažeš" lekara u državnoj bolnici, sasvim je logično da ljudi nemaju poverenja u lekare. I onda ti isti lekari treba da kažu "nema mu spasa"? Neka hvala.