Novi Sad plače za Musom, pripremaju mu i bistu: Bio je "samo" prodavac, a svakome toplinom obeležio detinjstvo

Verovatno svaki veći grad, a može biti i varošica, ima bar jednu legendarnu ličnost koju nema ko nije poznavao i koja je prosto umela takva kakva jeste - da uđe mnogima pod kožu. Za Novi Sad to je bio čuveni Musa koji je preminuo 3. februara. Ta vest je veoma potresla njegove Detelinarce, gde je gospodin Šačir Ismeli, kako mu beše pravo ime, sa sinovima držao piljarnicu, sa, kako kažu upućeni, najlepšim voćem i povrćem. Znali su njega dobro i svi koji su prolazili kroz Zmaj Jovinu ulicu u strogom centru grada gde je na tezgi preko leta prodavao kokice, lizalice i sladoled na točenje. Koliko je Musa bio omiljeni lik govori to što se Novosađani spremaju da mu urade mural i bistu. Tim povodom smo kontaktirali jednu od bliskijih prijateljica njegove porodice, gospođu Maju Radaković.

- Komšinica Maja Bojović je dala predlog za bistu, ukoliko naravno skupimo potrebne papire i grad to odobri. Predložila je i mural. Odmah sam prihvatila obe ideje jer je to nešto najmanje što možemo da učinimo za njega. Nadamo se da ce nam grad izaći u susret i da će nam to odobriti. Sa realizacijom Murala krećemo ubrzo čim skupimo pare, a za bistu čekamo dozvole. Autor murala biće Uroš, a za bistu treba da se čujemo sa Laslom Silađijem - kaže Maja.

Preporučujemo

Mi je pitamo - šta je Novosađanima bio čovek kome će na pomenute načine biti odato večno poštovanje.

- Za ljude koji nisu iz Novog Sada za Musu može da se kaže da je prvenstveno jedan gospodin koji je uvek imao šarmantan i topao osmeh. Čovek u čijem srcu je svaki Detelinarac imao svoje mesto. Uvek je bio kulturan i učtiv baš onakav kakav treba da bude svaki pravi komšija. On je za Detelinarce bio kao član porodice i svi su ga voleli.

Musa je bio velika legenda svako ko ga je znao poštovao ga je, voleo i cenio - s velikom emocijom nam gospođa Radaković dočarava Musinu ličnost.

Koliko je bio drag svima govori činjenica da su ljudi čak iz drugih krajeva grada dolazili kod Ismelija da kupuju.

- Prvo je radio kod "Radničkog" posle toga se premestio u centru Detelinare gde su sad njegovi sinovi nastavili da drže piljarnicu - kaže Maja.

Zanimalo nas je da nam ispriča od kad datira njeno poznanstvo, odnosno prijateljstvo sa Musom i po čemu ga sve pamti.

Foto: Ustupljena fotografija

- Rođena sam na Detelinari tu sam i udata i dalje živim sa svojom porodicom Musu sam poznavala od kad znam za sebe. Kada sam bila baš mala jeli smo alve, orasnice, kokos štanglice, gugi, kokice, sladoled, zimski sladoled, ušećerene jabuke, limunadu, leti kuvani kukuruz, a zimi pečeno kestenje. Kada smo bili tinejdžeri pored svega toga grickali smo "sunje-Tajsonke" (naziv se, naravno, odnosi na legendu boksa Majka tajsona, prim.aut.) koje su bile najveće i najukusnije semenke u Novom Sadu - evocira uspomene naša sagovornica.

Ona s radošću i ponosom ističe da su ljudi sa Detelinare kao jedna velika porodica, te ne čudi jedna epizoda iz njenog detinjstva

- Sećam se kada sam bila mala komšija Rajko je dobio na Bingu u tom trenutku sam ga srela i odmah me je odveo kod Muse da mi kupi 100 kugli sladoleda. Kako to nije uobičajno tada bilo on mi je na kraju pakovao u njegove posude. Ma uvek je znao da se snađe u svakoj situaciji - s osmehom se priseća naša sagovornica legende svog kraja.

A da je Šačir naprosto bio sinonim za taj deo Novog Sada govori činjenica koji nam Maja predočava, da su se uvek svi nalazili kod Muse.

- I ostali ljudi koji nisu sa Detelinare kada im kažeš "Dođi do Muse ili siđi i na stanici kod Muse" , znali su gde je to - priča Radakovićeva.

Ovog divnog čoveka su očito volele sve generacije, ali nekako posebna je bila njegova konekcija sa decom. Prosto, umeo je sa njima.

- Bio je poznat po uzrečicama recimo kada dođe grupa dece da kupuju kod njega "Gde si mafijo", "Ćao miki" ili "Ćao legendo" - kaže naša sagovornica a mi tačno možemo da zamislimo kako su se mlađani Novosađani kad im se čika Musa ovako obraća, osećali "moćno" i "kao veliki". Međutim, ono čime ih je verovatno najviše "kupovao" jeste bila njegova darežljivost. Uvek ih je častio.

Ismeli je bio drugačiji piljar i po tome što je uvek nosio šešir, košulju i kravatu. Dakle, pravi pravcati gospodin i jedna duša od čoveka. Tog čoveka i njegovu porodicu su Maja i njena porodica veoma voleli i poštovali, a bliskost je tolika da su prvo njoj javili da je preminuo.

- Kad sam u fejsbuk grupi "Za lepšu i bolju Detelinaru" objavila vest da je naša legenda Musa preminuo, sve nas je to veoma pogodilo jer smo mislili da je Musa besmrtan i da ćemo ga sutra ponovo videti. Znate, on je bio deo našeg detinjstava ali života, i tako iz generacije u generaciju - ističe gospođa Radaković.

Musa je sahranjen u svom rodnom selu na Kosovu, dakle, stotinama kilometra daleko od Novog Sada. Međutim, on će zauvek biti duhom prisutan u svom gradu u Bačkoj. Da, njegov je to grad bio. Njegova Detelinara i Detelinarci. Njegove mušterije i više od toga - prijatelji. I mada je tamo bilo i biće još lepih ušećerenih jabuka, sladoleda na točenje, semenki, pa i tog voća i povrća po piljarnicama, sigurno niko nikada neće imati to umeće prodaje puno ljubavi, šarma, ljubaznosti, duhovitosti, empatije, kao Musa. Zato su sve te "đakonije" zapravo bile ukusne i neponovljive. Jer, dolazile su iz ruku LJUDINE, čoveka koji je u ovim naopakim vremenima bio dokaz da još postoje dobre i pažljive komšije, ljudi koji umeju da vide, čuju i osete druge ljude. Zato smo sigurno da će u svim srcima koje je ikada dotao radeći decenijama pošteno svoj posao - živeti večno.

(Telegraf.rs)