Žićo sa sinovima od jednog balvana napravi 100 čuturica: Sretenovići od male radionice stigli do fabrike

Drvena čuturica napravljena od trešnjinog panja zauvek je promenila život porodici Sretenović iz sela Lopaš kod Trstenika. Od skromnih početaka 1987. godine, njihova porodična radionica prerasla je u pravo malo drvoprerađivačko carstvo, a proizvodi tu napravljeni obilaze svet.

- Bio sam metalac po struci, ali me je brat moje supruge uveo u svet drveta. Kada sam video kako nastaju ti proizvodi, koliko su lepi i dugotrajni, odlučio sam da promenim profesiju i krenem ispočetka - priseća se Živorad Žićo Sretenović, osnivač radionice.

Preporučujemo

Sretenovići, poznati po marljivosti i umeću, od bukovog i lipovog drveta prave prava umetnička dela – od varjača i kutija za čokoladu do burića i ručno graviranih čutura. Sve kreće iz strugare, gde se balvani režu i suše pre nego što postanu deo gotovog proizvoda.

- Od jednog balvana napravimo stotinu čutura. Nije lako, ali je zadovoljstvo kada vidimo gotov proizvod i znamo da ide u ruke kupaca širom Evrope -  kaže Žićo, ponosan na porodični biznis.

U srcu proizvodnje nalaze se sinovi Dejan i Nenad, koji rame uz rame sa ocem i radnicima oblikuju i finalizuju proizvode, na kojima ponosno stoji oznaka „Made in Serbia“. Njihov rad podrazumeva preciznu obradu drveta, graviranje i završnu doradu, a posebnu pažnju posvećuju unikatnim detaljima koji njihove proizvode čine prepoznatljivim.

- Na svaku kutiju, burić ili čuturicu možemo da ugraviramo bilo šta – od posvete do složenih logotipa. Mašine su precizne, ali ruke majstora daju završni pečat svakom proizvodu -  ističe Nenad Sretenović.

Ova vredna porodica ne samo da živi od svog zanata, već i u njemu – njihov dom nalazi se u samom centru fabričkog kruga, gde tri generacije Sretenovića zajedno stvaraju, rade i napreduju.

Prvu čuturicu, napravljenu od trešnjinog panja, Živorad Sretenović čuva i danas kao simbol uspeha i istrajnosti.

- Ovo je bila moja prva čuturica, ručno izrađena pre više od trideset godina. Kada je pogledam, setim se koliko smo daleko dogurali i koliko smo truda uložili - kaže Žićo sa osmehom.

Njihova priča dokaz je da se vrednim radom, znanjem i ljubavlju prema zanatu može stvoriti nešto što traje i prepoznaje se daleko izvan granica Srbije.

(Telegraf.rs)