Tužno: U poslednje dve godine u Srbiji usvojeno manje dece, svoje nove roditelje čeka 309 mališana

Specijalni pedagog u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Stevan Popović izjavio je danas da je poslednje dve godine u Srbiji usvojeno manje dece u odnosu na ranije i naveo da se pre 2023. godine usvajalo godišnje oko 100 dece, dok je prošle godine taj broj bio gotovo prepolovljen.

Popović je za Tanjug rekao da je tokom 2024. godine usvojeno 53 dece, a godinu dana ranije - 62.

Preporučujemo

Prema podacima Ministarstva, 309 dece trenutno čeka na usvajanje, a sam proces usvojenja počinje podnošenjem zahteva Centru za socijalni rad i potrebno je da bude ispunjeno nekoliko kategorija uslova.

"Jedan se odnosi na opšte uslove vezane za administrativne obaveze, tako da je svaki kandidat dužan da podnese određeni set dokumenata, a Centar za socijalni rad ih upoznaje koja je to vrsta dokumenta. Sledeći nivo je postupak pripreme za usvojenje", rekao je Popović.

Proces sticanja opšte podobnosti za zasnivanje usvojenja se završava procenom od strane stručnih radnika u Centru za socijalni rad, koji onda daju konačno mišljenje da li određeni par ili pojedinac ima opštu podobnost za usvojenje.

Finansijska situacija nije presudna za usvojenje, navodi Popović i dodaje da se ona svodi na to da svaki kandidat mora da dokaže da je dovoljno materijalno obezbeđen i da ima određene stambene i druge materijalne uslove kako bi mogao da brine o novom članu porodice.

Kako je rekao, trenutno su 752 para u procesu usvojenja.

"Taj matematički pristup nije najbolji pristup. Ono što je značajnije za sve nas jesu kvalitativni kriterijumi. Da li će do usvojenja doći ili neće zavisi upravo od ovih kvalitativnih faktora, a to su karakteristike potencijalnih usvojitelja i karakteristike dece", ističe Popović.

Govoreći o hraniteljstvu, on je rekao da je proces sticanja opšte podobnosti donekle sličan kao proces za usvojenje, osim što je on drugog nivoa.

"Hraniteljstvo predstavlja privremeni, kratkoročni oblik zbrinjavanja dece, koji nekad može da potraje i malo duže, dok je usvojenje trajni oblik zbrinjavanja dece", rekao je Popović.

Budući hranitelji, kako navodi, prolaze takođe i kroz pripremu i procenu i suočeni su sa velikim brojem zahteva koje moraju da zadovolje, a koji se odnose na posedovanje veština za prepoznavanje potreba dece, veština za rad sa decom koja su imala određene gubitke.

"Prema zakonu, dete može da bude u hraniteljskoj do 26. porodici godine, ukoliko se tokom boravka u hraniteljskoj porodici započne proces obrazovanja koji može da ide i do najvišeg nivoa. Međutim, najčešće se hraniteljska zaštita prekida onog trenutka kada deca postanu punoletna", rekao je Popović.

Prema njegovim rečima, u praksi se događa da hranitelji prerastu u usvojitelje, ali to je vrlo osetljivo područje.

"To je područje gde se u poslednje vreme vrlo često događaju konfliktne stvari, u smislu da hranitelji nekada zaključe da imaju prioritet prilikom zasnivanja usvojenja. Međutim, ono na šta ih mi moramo uvek podsećati je da je njihova uloga sasvim drugačija i da oni pod izvesnim okolnostima mogu postati usvojitelji, ali da to nije pravilo", naveo je Popović.

Motivacija za hraniteljstvo i usvojenje je često pomešana, ističe Popović i dodaje da zbog toga dolazi do spornih situacija.

"Ono što je zakonom propisano i ono što bi trebalo da bude u praksi jeste da se te dve uloge ne mešaju", kaže Popović.

On navodi da u Srbiji u ovom trenutku nema dovoljno hraniteljskih porodica.

Ističe da i za hranitelje i za usvojitelje važe isti kriterijumi, odnosno da ne stiču svi kandidati podobnost da postanu hranitelji imajući u vidu da nije dovoljna samo dobra volja, već je neophodno da se odgovori potrebama deteta.

"Uvek se, i u jednom i drugom slučaju bira ona porodica koja može najbolje da odgovori potrebama deteta", navodi Popović.

(Telegraf.rs/Tanjug)