Dejan (11) ima samo baku Milanku i loše prognoze lekara: Majka htela da ubije i sebe i njega, otac otišao

"Imala sam divnu porodicu, a onda se jednog dana sve raspalo", reči su uplakane Milanke Gašpar (71), koja danas živi sama sa unukom Dejanom, rođenim u šestom mesecu trudnoće. Nakon njegovog rođenja počele su da se nižu nemilosrdne dijagnoze, jedna za drugom. U skromnom domu ove požrtvovane bake vreme se meri lekarskim pregledima, terapijama i neprospavanim noćima. Njena svakodnevica ispunjena je brigom, ali ona ne posustaje.

Sve je počelo kada je Dejan imao samo 18 meseci - tada su mu dijagnostikovali epilepsiju. Kasnije je pretrpeo krvarenje na mozgu, a potom su usledile i druge bolesti: imunološki problemi, tumori, ciste, cerebralna paraliza... Njegova majka, Milankina ćerka, nakon porođaja se razbolela i danas živi u Domu za duševno obolela lica u Čurugu. Dejan je odrastao uz baku, koja mu je i roditelj i negovatelj.

Za Telegraf.rs baka Milanka skupila je snagu da se vrati u težak period koji je trebalo da donese sreću u njen dom - trenutak kada je njena ćerka otišla da se porodi, ali je sve krenulo nizbrdo.

"Dejan se rodio u šestom mesecu trudnoće u Novom Sadu i odmah je bio na aparatima. Nije se znalo hoće li preživeti. Njemu je srce na desnoj strani, slezina i pankreas nisu bili u dobrom stanju, ciste u glavi su se tad videle, kao i podlivi. Mislim da je moju ćerku tada sve to slomilo, jer su je pripremali na najgore. Primetila sam da se s njom nešto dešava - pogled joj je bio drugačiji, nije spavala noću, videlo se da nije dobro. Kako je vreme prolazilo, Dejanovo stanje se nije popravljalo, a na kontrolama je utvrđeno da ciste rastu, što je dodatno uticalo na njeno psihičko zdravlje. Tada je htela da ubije i njega i sebe", priča Milanka o periodu kada je ćerkino loše psihičko stanje eskaliralo, nakon čega je smeštena u Dom za duševno obolela lica u Čurugu.

Kako je Milanka jedina u mogućnosti da se stara o Dejanu, na nju su pale sve obaveze - lekarski pregledi, odlasci na terapije, ali i troškovi. Dejan je korisnik fondacije "Budi human", koja hrabroj baki pomaže oko kupovine hrane za njega.

"Mnogo mi je teško, stalno smo po lekarima, pogotovo sada. Kako je Dejan stariji, problemi su sve veći - njemu se samo nižu dijagnoze. Prvo je počelo s epilepsijom u 18. mesecu, zatim je s dve godine dobio izliv krvi na mozgu. Mada, on je i rođen s podlivima na mozgu. Ima cerebralnu paralizu, tumor na ilijačnoj kosti koji je zahvatio koštanu srž, dobio je i anemiju... Toliko bolesti nosi sa sobom da više ni ne znam koje sve da nabrojim", kaže Milanka i dodaje da joj mnogo znači što može da kupi bezglutensku hranu za Dejana zahvaljujući pomoći fondacije.

Međutim, sa drugim troškovima Milanka jedva sastavlja kraj s krajem.

"Dobili smo listu dozvoljenih i zabranjenih namirnica. Ta hrana je jako skupa. Mnogo novca mi ode i na prevoz - na taksi, na sanitet. Sanitet s tehničarom platim 55.000 dinara", ističe.

U njenoj okolini nema mnogo ljudi, pa retko ima s kim ima i kafu da popije, osim jedne bake koja ponekad svrati.

"Sama sam ovde, nema komšija. Sa Dejanom sam 24 časa dnevno. Imam samo jednu stariju komšinicu koja ponekad dođe, a što se tiče pomoći oko Dejana - nemam nikoga", dodaje.

Dejan sanja da bude policajac, ali onda promeni mišljenje - sada želi da bude jutjuber. Omiljeni mu je, kaže baka - "Dex Rock".

"Htela sam da ga vodim kada je takj jutjuber bio negde, ali ulaznica je bila skupa, pa nisam mogla", kaže Milanka.

Iako ne posustaje u borbi za bolje sutra svog jedinog unuka, na jednu temu joj uvek zasuze oči i zadrhti brada.

"On ima 11 godina, ali još uvek ne zna ni da napiše reč 'mama'. Ne zna dane u nedelji, ne zna mesece, ne zna koliko je sati... To mi nekako najteže pada. Na primer, ne zna u novac. Njegovi vršnjaci u 11. godini su puni života, a on nije", priča Milanka.

Da nesreća nikad ne ide sama svedoči i težak život ove hrabre žene koju život ni u mladosti nije mazio.

"Muž mi je umro u 38. godini od tumora na mozgu, sin jedan mi je umro 28. godini, a ćerka mi je u Domu za duševno obolela lica već 9 godina - dodaje Milanka, ali ipak kaže da će se za Dejana boriti dok je živa,a nada se da će i ćerka jednog dana uspeti da uz odgovarajuću terapiju dođe kući i ostane sa njima.

- Pričamo stalno sa njom preko video poziva. nadam se da će izaći uskoro, niko nije doživotno ostao u duševnoj ustanovi valjda. Željna sam je, mnogo sam je željna - dodaje Milanka i dalje gajeći nadu da će za njih, Dejana, njenu ćerku i nju, doći neki bolji dani.

(Telegraf.rs)