Velibora ostavila Albanka, sam podiže 4 dece! Odlični su đaci i ne traže ništa, reči njihove bake kidaju dušu

U zabačenim selima jugozapadne Srbije, gde su zime surove, a život nemilosrdan, mnoge neženje iz Sandžaka i okolnih krajeva spas od samoće potražili su u brakovima s nevestama iz Albanije. Ovi brakovi doneli su nadu za opstanak sela, vratili život školama i stvorili nove generacije dece koja su spoj dve kulture. Ipak, život nije uvek blag prema svima.

Jedan od retkih primera razdvajanja u ovakvim zajednicama jeste sudbina Velibora Bugarića (46) iz sela Vranovina, podno Golije. Nakon 13 godina zajedničkog života, njegova supruga, Albanka iz okoline Skadra, odlučila je da ga napusti i ostavi mu četvoro maloletne dece - Martinu, Mariju, Ratka i Nenada. Velibor i njegova porodica sada žive u teškim uslovima, boreći se sa siromaštvom, neizvesnošću i ogromnim izazovima.

Preporučujemo

Veliborova majka Ljubinka, žena već u poznim godinama, preuzela je glavnu ulogu u odgajanju dece. Njena snaga i volja su zadivljujuće, ali je svakodnevna borba iscrpljuje.

"Sva muka oko vaspitanja, prehranjivanja i školovanja dece pala je na moja pleća. Ja i suprug Dušan smo stari i bolesni, ali moramo da ih okupamo, obučemo, nahranimo i spremimo za školu. Ne znam koliko ćemo još moći izdržati”, priča baka Ljubinka sa suzama u očima.

Njihov otac, Velibor, iako vredan i požrtvovan, nema stalan posao i ne može da im obezbedi ni osnovne uslove za normalan život. Deca su odlični đaci, ali im je potrebna podrška i pomoć kako bi nastavili školovanje i imali dostojanstvene uslove za život.

Rodbina i dobri ljudi iz ovog kraja ujedinili su se i Veliboru i njegovoj deci sagradili kuću, ali ona još nije završena. Nedostaje mnogo toga, od nameštaja, bele tehnike, pa do osnovnih životnih potrepština. Ova porodica nema mogućnost da plati račune za struju, a deca svakodnevno pešače do škole.

Među prvima koji su pritekli u pomoć bio je poznati humanitarac Hido Muratović, koji je Veliboru i deci donio namirnice, odeću, obuću i uručio im prvu novčanu pomoć od 200 evra. Odmah potom stigla su dva kauča, što je decu obradovalo više nego išta.

"Spavali smo na starim, dotrajalim i neudobnim ležajevima od kojih su nas bolela leđa. Sada će nam biti mnogo lakše", kaže Martina, najstarija među decom, sa zahvalnošću u glasu.

Poziv na humanost: Šta je ovoj porodici najpotrebnije?

Humanitarna pomoć je za ovu porodicu od presudnog značaja, ali su potrebe i dalje velike. Potrebno je obezbediti stalnu podršku u hrani i higijenskim potrepštinama, plaćanje računa za struju, prevoz dece do škole, školski pribor i knjige, veš-mašinu kako bi baka Ljubinka lakše obavljala kućne poslove, radni sto za decu, računar ili mobilni telefon za učenje.

Hido Muratović, poznat po svojoj nesebičnosti, uputio je apel svim ljudima dobre volje, kako u Sandžaku, tako i u dijaspori.

"Ova porodica i ova deca moraju biti stalna briga humanih ljudi. Namirnice će im brzo nestati, a pred njima su hladni dani. Apelujem na sve čitatelje i našu dijasporu da im pomognemo koliko možemo", poručio je Muratović.

Iako su ostali bez majke, ova deca imaju ljubav i podršku porodice, ali i celokupne zajednice. Njihova priča je podsetnik koliko je solidarnost važna i koliko malo može promeniti nečiji život. Ako se udružimo, možemo pomoći ovoj porodici da prevaziđe najteže trenutke i omogući deci sretnije detinjstvo.

Svi koji žele pomoći Veliboru Bugariću i njegovoj deci mogu se obratiti humanitarnim organizacijama ili direktno stupiti u kontakt s porodicom preko humanitaraca iz ovog kraja.

(Telegraf.rs/sandžakdanas)