Zemljotresi prete, a Srbija ostaje bez seizmologa? Važno upozorenje jedne od najvećih stručnjakinja u Srbiji

Seizmička aktivnost u regionu postaje sve učestalija, a niz zemljotresa koji je potresa Santorini ovih dana izaziva zabrinutost i u Srbiji. Mnogi se pitaju da li će i kako ovi događaji uticati na našu zemlju i okolinu. Dok je javnost uznemirena, seizmološkinja Slavica Radovanović ukazuje i na još jedan ozbiljan problem – nedostatak stručnjaka u oblasti seizmologije u Srbiji. Iako tvrdi da je najverovatnije da veliki zemljotres neće nastupiti u skorijem periodu, apeluje da ako ne preduzmemo mere kako bismo ojačali seizmološki sektor, suočićemo se sa ozbiljnim problemima kad i ako do velikog zemljotresa dođe.

Zemljotresi su među najrazornijim prirodnim katastrofama, sa posledicama koje mogu biti katastrofalne, kako u ljudskim životima, tako i u materijalnom smislu.

- U Seizmološkom zavodu Srbije danas pored vršioca dužnosti direktora rade samo dva pripravnika. Ja se pitam od koga će oni da nauče kako da savladaju nova znanja - istakla je Slavica Radovanović za Telegraf.rs.

"Kako je moguće da nemamo seizmologe u Seizmološkom zavodu? Da li mlade ne interesuje seizmologija ili postoji neki drugi problem?", pitanja su na koja nam je seizmološkija dala odgovore.

- Odete na Rudarsko-geološki fakultet i upišete geofiziku. Ali ta geofizika će vam dati samo osnovna znanja. Tu ćete dobiti neka znanja iz geologije u širem smislu, odnosno tektonike, građe prostora koje će vam pomoći da bolje razumete seizmologiju. Pa kad završite tu osnovne studije, da se onda usmerite na master, odnosno najčešće je sada to slučaj na doktorskim studijama, da se usmerite u pravcu isključivo seizmologije. To je jedini način da postanete seizmolog u Srbiji, ako možete sebi da priuštite da postanete seizmolog negde u inostranstvu, onda ćete moći da baš seizmologiju studirate na univerzitetu i da posle završenog univerziteta budete diplomirani seizmolog - objasnila je Slavica Radovanović.

Međutim, iako postoji program i način da postaneš seizmolog u Srbiji, čini se da mladima ovo zanimanje nije zanimljivo ili inspirativno, jer sa tog smera godišnje izađe oko 5 diplomaca, a dešava se da nema nijednog. Kako je seizmološkinja Slavica to objasnila, to znači da mi trenutno u Seizmološkom zavodu Srbije nemamo niti jednu osobu koja bi samostalno mogla da prati rad seizmoloških aparata, crta mape i izvlače informacije o potresima i smerovima kretanja vibracija i pronoze posledica tih kretanja. Takođe, nema nikoga ko bi obnovio mape na osnovu kojih inžinjeri određuju kako moraju da grade da zemljotres ne bi uništio zgradu.

Nema ko da napravi seizmološku mapu da zemljotres ne bi uništio zgrade 

- Mi danas u  seizmološkom zavodu nemamo jednu osobu koja ume i može da napravi jednu ovakvu kartu - objasnila je Slavica.

- Da li mi kao država možemo sebi da dozvolimo luksuz da ne možemo da napravimo kartu koja treba da bude inovirana i koja u krajnjoj liniji svojoj služi za projektovanje bezbednih objekata - ključno je pitanje koja je postavila uz objašnjenje da se takve karte u svetu rade na svakih pet godina, a da je u Srbiji poslednja urađena 2015. godine, kad ju je upravo ona radila.

- Vi kad vidite ovu kartu iz 2023. i 2024. godine, vi vidite da se prosto zemljotresi u određenim prostorima gomilaju. Šta znači ta karta u praktičnom smislu? Kao laik vi možete da primetite da postoje određeni prostori u kojima nema zemljotresa. Postoje prostori u kojima su jaki zemljotresi po obodu nekih teritorija, postoje prostori koji su linearno ovako raspoređeni opet na nekim delovima naše zemlje i sada ako ste početnik i ako ne znate seizmotehničku analizu Srbije, što sada nema ko ni da vam prenese, vi onda nećete razumeti na kojim strukturama se dešavaju ovi zemljotresi, zašto su ovi zemljotresi u ovom delu raspoređeni na ovaj način, da li se u toj zoni zapravo nešto sprema? E to je ono na šta odgovor mora da daje Republički seizmološki zavod. To onda upućuje jedno društvo da više radi na edukaciji tog stanovništva u tim oblastima, da uputi ljude kako oni mogu sami da se pripreme na buduće zemljotrese. Mi treba da budemo spremni za buduće događaje, a to podrazumeva da ojačavamo svoje objekte, postoje jednostavne metode kojima se prizemne, kuće u maltene svim delovima Srbije mogu s vlastitim snagama dovesti u bolje stanje kako bismo taj sledeći zemljotres koji će se dogoditi prošli sa što manje posledica, to je uvek cilj - objasnila je.

Ona je istakla da su najjači zemjotresi u Srbiji magnitude do 6 stepeni Rihterove skale, međutim, da su oni toliko retki da ih nekako uvek zaboravimo pre nego što se desi sledeći.

- Sada da odete u Svilajnac da pitate jeste li imali vi nekad zemljotres? Oni će reći ne, a imali su zemljotres i u tom zemljotresu je bilo poginulih ljudi. Rudnik još nekako i dosta ljudi zna. Puno ljudi ne zna da je na Fruškoj gori, 1740. godine, bio jedan zemljotres koji imao magnitudu preko 5. Procenjeno, a da biste to procenili morate koristite arhivske podatke, da analizirate koji tip gradnje, da li se osetio u Beogradu, ako je bio jači morao bi da se oseti u Beogradu... Da li ljudi znaju da je tu bio zemljotres? Ne. Da li znate da je bio, to je negde u 17. veku, zemljotres kod Obrenovca, koji je bio vrlo jak, od kojega su, prema zapisima, iz vitrina sve stvari po Beogradu tadašnjem ispale. Da li znate da je 1730. i nekog, 1739. čini mi se, u svakom slučaju u 18. veku, kada su se Austrougari i Turci naganjali ovde od Zapadne Morave do Beograda, bio toliko jak zemljotres da su se, prema istorijskim podacima nadgrobne ploče i podizale, padale. Samo se seizmolozi bave tim podacima koji govore svi u prilog sledećem - da su naši zemljotresi upravo tih magnituda od kojih možemo efikasno da se branimo. Prosto čovek ne može da propusti tu priliku - objasnila je.

Čeka nas veliki zemljotres u Rumuniji, biće test za Beograd

Rumunski zemljotres 1977. godine, pre skoro 50 godina, potresao je Beograd, međutim od tada se u našem načinu gradnje svašta promenilo i Slavica ističe da ne zna da li su sadašnje zgrade sposobne da podnesu takav pritisak, posebno u Beogradu i drugim gradovima koji se nalaze u dolinama reka.

- Posle 1977. godine kada je bio rumunski zemljotres, mi smo izgradili objekte koji su vrlo visoki, i time smo praktično povećali hazard. Rumunski zemljotresi najveći uticaj imaju na te visoke objekte, jer su visoki objekti osetljivi na dejstvo dalekih zemljotresa. Kad se bude prvi zemljotres dogodio u Rumuniji,  to će biti uskoro jer je njegovo vreme već prošlo, to će biti prvi test da li je naš KOD, odnosno naša pravila za gradnju, dobar. Biće vrlo teško u tim zgradama. Svi oni gradovi koji su u dolinama reka će to osetiti, Novi Sad u mnogo manjoj meri. Turski i Rumunski zemljotresi će imati veliki uticaji i u Nišu. Mi smo pretpostavili uticaje i sad ćemo proveriti da li će to dovoljno - objasnila je Slavica.

Baš taj rumunski zemljotres predstavlja i prvi put kada se Srbija suočila sa problemom manjka seizmologa, ali je tada na sreću to uspešno rešeno.

- Taj problem se već jednom desio u seizmološkom zavodu posle rumunskog zemljotresa, koji je sve podsetio na značaj seizmologa, a posle dugo godina u Srbiji nije bilo zemljotresa. Mi smo upozorili Kraljevo da imaju tamo seizmičku aktivnost i da mi ne možemo da kažemo da li će se ono završiti jakim zemljotresom i da li će prostor u tom trenutku prestati. Ona je u tom trenutku prestala, ali je zato 2010. godine se dogodio jak zemljotres. Mislim, godinu i po dana, da je bilo koliko se sećam, najviše razlika - ispričala je Slavica šta se dešavalo pre zemljotresa u Kraljevu jačine preko 5 stepeni Rihtera.

- Bojim se da u situaciji da se nama tako nešto dogodi, da mi informacije nećemo imati iz sopstvenih izvora, nego ćemo morati da se oslanjamo na inostrane centre informisanja - izrazila je zabrinutost.

Ona je istakla da u situaciji u kakvoj smo sada mi imamo samo dve opcije, a nijedna nije dovoljno dobra.

- Da gradite vrlo skupo, kao da će biti katastrofa, ili da gradite ekonomski opravdano kako je na seizmološkim kartama ili da vas je baš briga, pa da se kuća jedan dan sruši na vas - objasnila je.

Slavica, međutim, smatra da nije sve tako crno i da ovaj problem ima rešenje. Ističe da pošto je Srbija mala zemlja, koja nema mnogo zemljotresa, nama i ne treba puno seizmologa.

- Recimo, na Aljasci, ima samo pet seizmologa... Znate koliko Aljaska ima zemljotresa? Nekoliko desetina hiljada zemljotresa godišnje. Ali, ima samo pet seizmologa. Operativno. Znači tih pet seizmologa na Aljasci analizira, proverava analizu od tih nekoliko desetina hiljada zemljotresa i generiše odrađene karte. Znači, u tom smislu, u Srbiji uz odgovarajuću softversku podršku mali broj seizmologa trebao bi da napravi ove karte epicentara zemljotresa koje smo pokazali i da priprema ove podatke za dalju obradu - rekla je Slavica.

Prema njenom mišljenju, bitno je samo da se pravilno prerasporedi posao, kao što je to urađeno u drugim zemljama regiona, ali i sveta.

- Položaj naše seizmološke službe je nasleđe iz posleratnih vremena, jer je pre toga postojala seizmološka stanica, dok je u mnogim zemljama sa visokom seizmološkom aktivnošću, poput Slovenije, Japana, Grčke, Italije i drugih, seizmološka služba deo specijalizovanih agencija ili akademskih institucija, kao što su univerziteti ili agencije za bezbednost. U Hrvatskoj, na primer, seizmološka služba funkcioniše pri univerzitetu, koristeći njegove kapacitete za naučna istraživanja, dok je u Americi odgovorna za geološke studije, pri Geološkoj službi (USGS). U Italiji, seizmologija ima poseban status, dok je u Bugarskoj i Japanu deo akademskih i meteoroloških institucija. Mi smo, dakle, raritet, jer nemamo ovako specijalizovane i odvojene institucije - objasnila je.

- U Hidrometeorološkom zavodu nedostaje stručnjaka sa iskustvom koji bi znali da održavaju instrumente, što predstavlja ozbiljan problem, dok Geološki zavod, koji se fokusira na fundamentalnu geologiju, nije u mogućnosti da se bavi ovom specifičnom oblašću. Ovaj posao, koji podrazumeva održavanje instrumenata, prikupljanje podataka i njihovo analiziranje, trebalo bi da bude poveren stručnjacima koji imaju adekvatno znanje i iskustvo, jer bi to bilo najekonomičnije rešenje za državu. Na taj način, država ne bi morala da ulaže dodatna sredstva, već bi jednostavno plaćala prikupljanje i obradu podataka - ispričala je kako ona vidi trenutnu situaciju.

Kako kaže, sličan model će, verovatno, uskoro početi da primenjuju i u Hrvatskoj.

- Istraživanje i akumulacija podataka trebali bi biti u nadležnosti Hidrometeorološkog zavoda, a ne Uprave za vanredne situacije, kao što je slučaj u Italiji. Trenutno, Hidrometeorološki zavod obavlja te poslove, ali bi najbolje rešenje bilo da se sve to integriše. Pošto je Srbija mala zemlja sa ograničenim kapacitetima za operativne poslove, ali bez dovoljno resursa za prikupljanje podataka, trebalo bi formirati grupu koja bi se bavila prikupljanjem podataka po projektima, u saradnji sa fakultetima, pri čemu bi se radilo po temama, a operativne poslove prebaciti na firmu koja se bavi time i pravljenjem tih instruenata. Time bi se obezbedio kontinuitet i stabilnost tokom narednih nekoliko godina. Grupu koja bi se bavila održavanjem stanica trebalo bi poveriti stručnjacima kroz javni konkurs, dok bi operativni deo bio integrisan u Hidrometeorološki zavod. Posebna istraživanja mogla bi biti poverena univerzitetima kroz konkursne projekte - zaključila je.

(Telegraf.rs)