Ovo je najhladnije mesto u Srbiji: Za njega se vezuje jedna veoma tužna činjenica

Da li znate da je apsolutni minimum od čak minus 40 stepeni zabeležen u delu Srbije koji je mnogima misterija, jer u zemlji umerene klime, ovo nije ekstrem koji biste očekivali. Možda i pogađate, reč je o "srpskom Sibiru" ili Pešterskoj visoravni.

Nalazi se na jugozapadu zemlje, a njen položaj je takav da je ovaj deo Srbije u kojoj su izmerene najniže temperature vazduha ikada u našoj zemlji. Prosečna nadmorska visina je od 1.100 do 1.300 metara nadmorske visine.

Preporučujemo

Ovaj deo Srbije odlikuje se veoma oštrom klimom, koja se smatra i jednom od najoštirjih na području Evrope.

Zime u ovim predelima su veoma hladne, često i ledene sa obilnim količinama snega. Temperature su uglavnom ispod nula stepeni, veoma često se spuste i ispod minus 20, a tokom najhladnijih dana nije retkost da opadnu i minus 30 stepeni.

Foto: Rina.rs

Apsolutni minimum je minus 39 stepeni, a zabeležen je u dobrom poznatom Karajukića Bunari, nedaleko od Sjenice.

Koliko su zime u sjeničkom kraju hladne, jasno svedoči i podatak da je 26. januara 2006. godine izmerena temperatura vazduha od minus 39 stepeni Celzijusove skale. Upravo ta vrednost se smatra najnižom temperaturom ikada zabeleženom u tom delu Srbije.

Najniža zvanično zabeležena temperatura u samom gradu iznosila je minus 38,4 stepena Celzijusove skale i zabeležena je na dan 26. januara 1954. godine.

Padavine su tokom zime uglavnom u obliku snega i sneg se u proseku zadržava od novembra do početka aprila. Prve pahulje mogu da padnu već u septembru, a neretko se može zabeleti i u junu. Česte su i snežne vejavice sa jakim vetrovima, pri čemu mnoga sela i naselja budu odsečena od sveta, a tada najveće poteškoće nastanu pri transportu osoba kojima je potrebna hitna pomoć.

Najniže temperature ne beleže se u vreme padavina, već po njihovom prestanku i nakon razvedravanja. Pri vedrim jutrima i noćima beleže se i najniže vrednosti, naročto u predelima sa udubljenim reljefom. Tada se vazduh kao težak spusti sa okolnih planina, pri čemu se minimalne vrednosti beleže upravo u predelima sa udubljenim relfefom, dok onda na višim planinama bude toplije. Taj proces u atmosferi poznat je kao i temperaturna inverzija, odnosno temperatura vazduha raste sa visinom. Neretko se u tom sloju javlja i magla.

Pored surove klime, ovaj kraj Srbije krije i jednu tužnu sliku

Nažalost, i pored svih lepota ovog dela Srbije, mnoga sela i naselja odavnobeleže deficit stanovnka. Ljudi konstantno napuštaju ova područja, najviše zbog surovosti klime i teških uslova, naročito u zimskom delu godine. Pojedina sela su desetkovana brojem stanovnika, a njihov broj umanjen je i za 80-90 posto u odnosu na period od pre 60-70 godina.

Opustela srpska sela, urušene kuće, ostavljena imanja, tipična su slika mnogih predela Peštera. Malo je onih koji su ostali na imanjima. Usamljeni u zabačenim zaseocima teško da mogu da opstanu, a pomoći šire zajednice gotovo da nema. Preti im nestajanje. Sa malo nade u promene, ima i onih kohi uz mnogo teškoća i opastaju.

foto: Privatna arhiva

Ipak, poslednjih godina sve više primetano je vraćanje pojedinih na svoju dedovinu i čine da ovaj kraj napreduje i po pitanju turizma, pa ovi živopisni krajevi sve više oživljavaju, naročito u letnjem delu godine, kada iz zapadne Evrope u svoj zavičaj pristigne više hiljada ljudi. Kada prođu odmori i lepi letnji dani i kada se svi vrate put svojih domova na Zapadu, ovi krajevi ponovo opuste i kao takvi kao da nagoveštavaju da će uskoro ponovo biti okovani snegom i ledom.

Klimatske promene primetne su i na Pešteru

Poslednjih godina zime i na Pešteru postaju sve blaže, često i bez snega. Globalni porast temperatura nije zaobišao ni Pešter.

Poslednjih godina temperature vazduha su sve više, zime sve toplije, a sneg neretko bude i retka pojava tokom pojedinih godina ili ga bude u manjim količinama, što je slučaj ove godineTemperature su dugo zadržavaju iznad nule, kiša je česta pojava zbog viših temperatura, a sneg bude i više nego retka pojava. Čak i kada padne, ne zadržava se dugo. Sve to veoma nepovoljno utiče na prirodu, dolazi do nedostaka vode, naročito u vreme sušnih perioda, pa životinje ostanu bez pijaće vode.

I dosadašnji deo zime doneo je Sjenici vrlo blago vreme. Obilnog snega bilo je u decemrbu, početkom januara bilo ga je i iznad pola metra, a onada je usledilo vrlo toplo vreme, uz temperature i iznad 10 stepeni, a snežni pokrivač u potpunosti se otopio.

Ono što sve zabranjiva, da je pred Pešterom veoma suv februar, prva polovina meseva proć će i bez snega, ali će temperature biti u skladu sa kalendarom. Ujutro će ići i do minus 10 stepeni, a tokom dana biće oko 0°C ili koji stepen iznad.

Pešterska visoravan predstavlja granicu između maritimnog i kontinetalnog tipa padavina (maritimni tip - više padavina zimi, kontinetalni tip - više padavina izliču se leti).

Leta na Pešteru su prijatna i ugodna, uz hladne noći, ali umereno tople dane. Poslednjih godina tropski talasi ne zaobilaze ni Pešter, pa neretko temperature i u Sjenici dostignu 35 stepeni. Prošlogodišnje leto bilo je najvrelije, suša je trajala mesecima, a šumski požari ugrožavali su mnoga područja.

Kako je Pešter dobio ime?

Najverovatnije prema slovenskom terminu za pećine, koji glasi peštere, ovo područje je nazvano Pešter. Postoji i mišnjenje da naziv Pešter vodi poreklo od reči „špeš-ter“ iz ilirskog jezika, u značenju "pretežno mračno".

Brojni pašnjaci i mesta netaknute prirode, osnovne su karakteristike Pešterske visoravni. Stanovništvo se mahom, bavi poljoprivredom i to najpre uzgojem ovaca, ali i krava, te proizvodnjom čuvenog sira. Sjenički sir koji se ovde proizvodi poznat je širom zemlje. Priprema se od sirovog ovčijeg mleka, dobijenog od ovaca koje su se napasale na čistim pašnjacima Peštera.

Mnogi specijaliteti pripremljeni od heljdinog brašna, kao i sjenički sudžuk i autohtoni specijalitet pripremljen od ovčijeg mleka, čuveni jardum, ne treba propustiti, ukoliko posećujete ovu oazu netaknute prirode.

Prirodne lepote Sjenice

Uz brojne arheološke lokalitete i nalazišta u okolini Sjenice, ovaj deo Srbije najpre je poznat po prirodnim lepotama Sjeničko-Pešterske visoravni, ali i po fascinantnim, gotovo netaknutim predelima.

Ništa manje nije značajno ni Sjeničko jezero, kao ni Rezervat prirode Uvac i kanjon istoimene reke, koji se u tom delu naše zemlje nalazi.

Na području opštine su i rezervati prirode Paljevina i Gutavica, kao i prostrano Peštersko polje. Baždarska i Tubića pećina, ali i Ušački pećinski sistem još su neke od znamenitosti i prirodnih lepota toga kraja.

Uz meandre reke Uvac, u ovom delu Srbije nalaze se i meandri reke Vape.

(Telegraf.rs)