Dr Stevan Milatović: Sve o procesu VTO, kada treba zamrznuti jajne ćelije i od kog roditelja zavisi pol deteta

Sa sterilitetom u Srbiji bori se veliki broj parova. Dok na jednoj strani imamo one žene koje svesno odlažu materinstvo na drugoj su parovi koji imaju neki zdravstveni problem. Sve o procesu VTO, od koga zavisi da li će biti dečak ili devojčica, i koji je zadnji rok za zamrzavanje jajnih ćelija, o ovim i drugim temama u podcastu Zdravo sa Ivanom, razgovarali smo sa dr Stevanom Milatovićem, supspecijalistom fertiliteta i steriliteta.

Sterilitet može biti muški, ženski, udruženi, kada oba partnera imaju problem, ili pak idiopatski kada se ne zna tačan uzrok problema. Prema nekim statistikama, žene su u nešto većem problemu što se tiče steriliteta, a samim tim ne ide im u prilog jer su vremenski ograničene za rađanje.

- Veliki broj parova ima problem sa začećem, uzima se od 16 do 18 odsto u našoj sredini i potrebno je pre svega da se upoznamo sa našom biologojom, koja i nije previše plodna. Naša sama biologija nas svrstava u grupu ne previše plodnih vrsta. Drugu stvar koju treba da istaknemo je, da uvek gledamo par kao celinu sa svim svojim specifičnostima. Definitivno granica rađanja se pomera zbog brojnih socioloških momenata, što naša biologija baš nekada i ne trpi previše, objašnjava dr Milatović.

Kako izgleda reprodukcija 2025.godine?

Medicina je napredovala i stvari se menjaju iz godine u godinu, kako u svetu tako i kod nas. Nekada oslanjajući se na naprednu tehnologiju, žene svesno odlažu materinstvo, te je moguće zamrznuti jajne ćelije u tridesetim, a roditi u četrdesetim, sa istim kvalitetom kakve su bile u momentu zamrzavanja. Ipak, sa prirodom se ne treba igrati, ako baš nije nužno, jer u četrdesetim godinama kod žene se mogu javljati druge pridružene bolesti koje mogu napraviti pometnju u trudnoći, što opet nije u vezi sa kvalitetom jajnih ćelija koje su zamrzavanjem osigurane.

Do koje starosne granice žene ima smisla zamrzavati jajne ćelije?

- Teško je podvući jasnu granicu kao i za mnoge stvari. Kao lekar se nekako više trudim da se uvek donose partnerske odluke, moje je da im kao insajder predočim neke činjenice, znanja koje sam stekao tokom svog rada i da im pomognem da one donesu najbolju odluku. Kada su se radile analize u Belgiji, ja sam tada bio na edukaciji, oni su tada 37/38. godinu uzimali kao optimum, kada govorimo o "socijalnom zamrzavanju", što se kod njih radi zato jer se iz socijalnih razloga u tom momentu ne pravi beba. Naravno što se ranije to uradi biće više kvalitetnijih jajnih ćelija, pojasnio je dr Milatović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Da li je uz VTO sigurnije potomstvo?

Gledajući SF filmove imali smo priliku da vidimo "rađanje u budućnosti". I dok se ranijih godinama za bebe rođene "iz epruvete" verovalo da su kraćeg životnog veka, da su možda slabija u odnosu na decu začetu prirodnim putem, danas je situacija sasvim drugačija. Na Zapadu postaje trend da se veruje da se na taj način možda dobija i zdravije potomstvo jer prolazi niz ispitivanja, što definitivno ne može da se predstavi tako. Začeće prirodnim putem isto "igra na sigurno", kao i putem VTO.

Ilon Mask, američki milijarder, preduzetnik i inženjer, izaziva veliku pažnju kako zbog svojih poslovnih uspeha, tako i zbog nekih svojih stavova. Kako je u žiži interesovanja, nije pošteđen ni njegov privatni život, te nije tajna da je otac jedanaestoro dece koje je dobio sa tri žene.

Naime, Mask je, nažalost, igubio prvo dete koje je umrlo kao beba, a koje je jedino, navodno, začeto prirodnim putem, dok je ostale dobijao vantelesnom oplodnjom. Kako su neki mediji preneli, on je, navodno, želeo da deca budu začeta VTO jer se kod vantelesne oplodnje embrion proverava na genetsku patologiju. Pitali smo, ima li u tome istine?

- Upoznat sam iz medija, nažalost, sa tragedijom koju je Ilon Mask imao sa prvim detetom, i sad ne bih komentarisao njegov slučaj, ali svakako to postaje trend na Zapadu, da pokušavaju da kontrolišu i taj segment, da "igraju na sigurno". Zato ne bi trebalo nikada tako da prezentujemo, jer i spontano zatrudnjivanje takođe, "igra na sigurno" , objasnio je lakar.

Kako prepoznati problem sa sterilitetom na vreme

Iako se problemi javljaju u kasnijim godinama pretežno, moglo bi se reći da pravila nema, mogu se javiti i ranije. Problem sa zatrudnjivanjem postoji kada par nakon godinu dana nezaštićenih odnosa ne može da dobije dete.

- Nakon 35.godine žene, već posle šest meseci dajemo dijagnozu zato što smo u životnom dobu kada smo još oprezniji zbog nepotrebnog gubitka vremena. Dakle, javite se na vreme, objasnio je dr Milatović.

Rodi mi sina! - "Rodi ga ti"

Iako sada to već nije trend, nekada se vodila ozbiljna polemika oko toga da li će biti prvo pa muško. Pitali smo, od čega zavisi da li će biti dečak ili devojčica i dobili precizan odgovor.

- U strogom hromozomskom smislu, svaka jajna ćelija nosi X hromozom, spermatozod može da nosi X hromozom ili Y, i u zavisnosti koji spermatozoid uđe u jajnu ćeliju zavisi da li će se roditi dečak ili devojčica. Dakle, ukoliko spermatozoid sa X hromozomom, odnosno ženskim, uđe u jajnu ćeliju, onda će embrion imati XX hromozom i onda će biti devojčica, ukoliko spermatozoid sa Y hromozomom uđe u jajnu ćeliju, onda će taj embrion imati XY hromozom, i taj embrion će biti dečak. Tako da, zavisi od spermatozoida koji je oplodio jajnu ćeliju, objasnio je dr Milatović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Menopauza

Rana i iznenadna menopauza plaši mnoge žene. Iako je prosek ulaska u menopauzu oko 50.godine, dešava se da žene uđu i nešto ranije, što zavisi od brojnih faktora. Stres, stil života, cigarete, genetika...

- Prosek za ulazak u menopauzu u Srbiji je oko 49 - 50 godina, ali postoje sada indiviudualne varijacije. Ja se u svojoj praksi susrećem sa jednim entitetom prevremene menopauze gde dolaze mlade žene koje i pre 40.godine ulaze u menopauzu, ili dolazi do značajnijeg istrošenja jajnih ćelija. I one vrlo često u porodici imaju to kada pitamo da li se dešavalo to da mama, tetka, sestra, baba da su ulazile ranije u menopauzu, odgovor neretko bude "da". Doba menopauze jeste poprilično genetski određeno, ali svakako tu utiče i stil života, istakao je dr Milatović.

O plodnosti, sterilitetu, dostupnim procedurama u Srbiji, ali i o tome koliko bebi šteti kada mama zapali cigaretu, ili previše jede, kako treba da spava, da li treba da trenira, saznajte u najnovijoj epizodi podcasta Zdravo sa Ivanom u videu sa početka ovog teksta ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)