Hranislav se branio od lopova, pa završio u zatvoru! Upali mu noću u radnju, on pucao, sad mu i odštetu traže

Ono što se desilo Hranislavu Dimitrijeviću iz Konareva kod Kraljeva najbolje bi pristajalo rubrici "za neverovati". Njegova prava filmska priča počela je sada već davno, tačnije, pre jedne decenije i od tada se hrabra starina bori za svoja prava, ali i da ne plati čak 2 miliona dinara lopovu koji mu je tada opljačkao prodavnicu, a nakon čega je Hranislav završio u zatvoru, a slučaj i dalje nije do kraja razrešen.

Kako objašnjava na početku razgovora u emisiji "Nećete verovati" napaćen Hranislav, njegova borba i celokupna agonija traju već deset godina, a u kojoj samo želi da se izbavi iz kandži zakona koji ga je već jednom nevinog osudio, i zbog kog je, ni kriv ni dužan, završio u zatvoru. Sada ta mogućnost ponovo postoji, dok bi, kako priča on dalje, mogao da plati i čak 2 miliona dinara lopovu koji mu je te 2015. godine, sa još jednim učesnikom, obio prodavnicu.

Preporučujemo

Pokrao mu prodavnicu, sada traži 2 miliona dinara 

Hranislava je, kako je kazao na početku, u gluvo doba noći pre deset godina probudio lavež pasa i alarm iz njegove prodavnice, i od tada je krenuo pravi filmski zaplet koji i dan danas nije dobio svoj epilog.

"Prvo sam čuo da kućići laju. Ja sam izašao da vršim malu nuždu. Ja sam se onda vratio u kuću i lego. Samo što sam legao, uključio se alarm koji je kod mene u sobi i kod dva sina. Ja uzmem pištolj, stavim za pojas i pođem. Ovde sam otvorio kapiju i pošao sam prema prodavnici. Vidim vrata izvaljena na prodavnici. Pajserom. Ja izvadim pištolj, ali od straha ne mogu da repertiram. Ja podignem nogu i povučem i repertiram nekako. U tom momentu lopovi izlaze iz prodavnice. Jedan nosi džak sa cigarama i beži u susedni sokak. Drugi me odgurne i ja padnem na pod ispred prodavnice. Hoće da me nogom zategne, ja se izmaknem i sa poda opalim pištolj i opalim dva metka. Jedan ga pogodi u kuk i on počne da trči i pada. Viče mi da ga je pogodio metak", priča Hranislav kako je izgledao sam početak njegove borbe.

Nakon što je lopov obavestio Hranislava da ga je njegov metak pogodio, on ga je upitao zašto mu obija prodavnicu, a odgovor lopova ostavio ga je bez teksta.

"On mi kaže: 'Kakva prodavnica, ja sam pošao kod sestre.' Ja se onda vratim kod kuće, uzmem telefon, pozovem policiju i ispričam im sve to što se izdešavalo. Dolazi policija za 3-4 minuta i odmah prilazi lopovu. On se i njima žalio kako je pogođen, međutim, rana uopšte nije bila velika, jer je metak bio star, iz 56-e godine i vlažan. Pritom, udaljenost nije bila velika, pa metak nije uspeo da "uhvati zalet" i napravi veću štetu. Zaustavio se u debelom mesu", objašnjava dalje Hranislav i dodaje kako je lopov bio slojevito obučen, u čak četiri trenerke.

Pošto lopov dugo uopšte nije želeo da prizna da je zapravo učestovao u krađi, Hranislav je taj koji se te noći našao u zatvorskoj ćeliji.

"Mene strpaju u zatvor. Suđenje je teralo dve, tri godine. On nije hteo da prizna da je učestvovao u obijanju prodavnice. Jedva je priznao posle na kraju. Nezadovoljan sam radom našeg pravnog sistema", govori vidno uznemiren Hranislav.

Ipak, nije sve bilo tako crno. Kraljevčanin je tada ubrzo shvatio kakve komšije ima i koliko ga cene, a nakon što su cele noći blokirali put protestujući sve dok Hranislava nisu pustili iz zatvora.

"Narod se digao, blokirao je put ovde, da me puste iz zatvora. Sudija me onda pustila uveče. Rekla mi je da sam branio svoj život, ali je posle isto ona tražila tri godine zatvora za mene. To joj nije uspelo", kaže Hranislav.

I komšije se prisećaju te neverovatne pljačke u kojoj je njihov sused nedužan završio pred Zakonom, pa i danas smatraju kako se radi o velikoj nepravdi, te da je Hranislav uradio što i većina u takvoj situaciji.

Komšije uz Hranislava

"Bili smo na blokadi da puste košiju nevinog, jer čovek nije ništra kriv. Čovek je branio svoju imovinu. Razbili su mu tu prodavnicu, pokupili svašta. Svako od nas bi verovatno tako reagovao. Mi smo blokirali, nismo hteli da odemo dok ga ne puste. Dok smo mi stajali, oni su ga pustili i razišli smo se. On je pošten čovek. Šta mislite da je lopov imao pištolj i da je ubio njega na vratima? Šta bi bilo onda? Ništa. Ne bi se znalo ni šta se desilo, niti ko ga je ubio", govori par komšija pred prodavnicom u kojoj se filmska scena i dogodila.

Mala piljarnica je ostala polupusta te noći. Najviše su odneli, kako priča Hranislav, cigare, odnosno, sve cigare koje su unutra i bile.

"Prosuo je sav pasulj iz džaka i iskoristio ga da u njemu stavi sve cigare. Svašta nešto su polomili, vagu...", priseća se on.

Bahati pljačkaš i danas, posle čak deset godina ne odustaje, iako bi Hranislav sve ovo najradije zaboravio. Dve tužbe je lopov podneo, a traži i dva miliona dinara odštete za duševni bol i povrede koje je pretrpeo u svojoj hajdučiji.

"Na sudu izgubim zato što sam branio svoj dom i svoju imovinu. Ne mogu da objasnim kako je to moguće i to me boli najviše. Branio sam svoj život i ja kriv. Nakon toga sam mislio da je sve gotovo, ali onda saznajem kako me tuži lopov za odštetu i traži dva miliona. Onda ja sa svojim advokatom tužim njega dva miliona odštete i evo još se teramo sa tim. Posle tri, četiri godine sudija mi kaže da nije došla njegova advokatica. Jednom, dva puta, a kada se nije pojavila ni treći put na suđenju, kaže joj sudija da će ovo da obustavi jer se nisu odazvali na poziv. Advokatica se branila da je imala zubobolju. Sudija je odlučila da pošalje slučaj Višem sudu u Kraljevu, pa da oni odluče da li se nastavlja ili ne. To smo čekali sedam, osam meseci, a onda dobili obaveštenje da su potpisali čak pet sudija da se obustavlja suđenje. Međutim, ta advokatica me tuži za isti slučaj, samo kod drugog sudije i napravila je žalbu Vrhovnom sudu u Beogradu i to se sada čeka, da vidimo šta će Vrhovni sud da odluči da li se slučaj nastavlja ili obustavlja", govori dalje izmrcvaren Hranislav.

Lopovi imaju "debeo" dosije

U međuvremenu je Hranislav saznao ko je lopov koji mu je napravio pakao od života.

"To veče kad sam ga ranio, ja sam saznao ko su lopovi. Video sam da su mi poznata lica. Oni su već imali debeo dosije u policiji. Bolje da sam ga pustio da nosi sve cigare, nego sve ovo što mi se desilo. Čudan neki zakon. I ljudi ne mogu da veruju. Stiže mi podrška sa svih strana. Ja da ih nisam pohvatao, ko zna šta bi danas radili. I inspektori su mi rekli da sam ih rešio bede", govori na kraju svoje teške priče Hranislav okružen sudskom papirologijom, očekujući da se ovaj košmar koji traje čitavu deceniju već jednom završi.

(Telegraf.rs)