"Krivo mi što ovde nema...": Ruskinja Vlada zamenila Soči Sremom, doktorka je nauka, a uživa u srpskom Klenku

Čudni su putevi na koje život mnoge od nas navede, pa i onaj koji je Ruskinju Vladu Revonenko iz ruskog Monaka - Sočija doveo u Klenak. Ova čudesna Ruskinja doktor je nauka u stočarstvu, vrhunski dreser konja i životinja, ceo život radila je u velikim ruskim cirkusima kao dreser, ali i kao trener za tamošnje olimpijce i paraolimpijce u konjičkom sportu. Čak je imala i svoj konjički klub. Kako kaže, sudbina joj je muža našla u Klenku gde živi pune dve godine, ali je i pre toga dolazila u sremsko selo na Savi.

- Ja sam doktor nauka u stočarstvu, sertifikovani sam trener za dresuru životinja, imam licencu najviše kategorije za suđenje na konjičkim sportovima. U Rusiji sam završila univerzitet i ceo život sam radila u cirkusu kao dreser, ali i kao trener za olimpijce i paraolimpijce u konjičkom sportu, govori Vlada Revonenko.

Preporučujemo

Pre nekoliko godina je preko prijateljice koja se bavi istim pozivom i koja se doselila u Srbiju, upoznala sadašnjeg supruga Pericu Vudrakovića. U Klenak je dovela svog konja Piligrima i nekoliko pasa. Sa njima izvodi neobične predstave i bar donekle može da približi kako izgleda rad u pravom ruskom cirkusu, koji je u rangu prave umetničke predstave.

- U Srbiji radim kao dreser, sudim konjički sport i u Srbiji i u Bosni, jer posedujem licencu najviše kategorije. Dresiram životinje za predstave, za cirkus, pozorišta, sa konjima radim na fijakerijadama, na takmičenjima, orgnizujem priredbe za decu povodom praznika i zadovoljna sam, jer u Srbiji nema više takvih dresera, a moj Piligrim je jedini dresiran konj u Srbiji, a možda i šire, dodaje Vlada.

Obaveze i briga o životinjama joj ne ostavljaju mnogo vremena za širi rad na dresuri drugih životinja. Ipak daje sve od sebe da konjički sport i dresuru približi ovdašnjem stanovništvu i profesionalcima u ovoj oblasti, a sve to ne bi bilo moguće bez velike ljubavi prema životinjama.

- Koliko seže moje sećanje, toliko traje i moja ljubav prema konjima, psima i životinjama i odlučila sam da to bude moj životni poziv. To je moje služenje, kao u crkvi što sveštenik služi, tako i ja služim životinji. Volim životinje i one vole mene. Od mene zavise, njihov njihov život, njihovo zdravlje, njihova sudbina. Sve to zavisi od vlasnika i ja hoću da one budu srećne, objašnjava Vlada i govori da joj u tome mnogo pomaže suprug Perica iz Klenka, koji deli istu strast prema životinjama jer je i sam strastveni golubar.

- Vlada je posebna žena koja ima energije za tri muškarca. Nisam se nadao svemu ovome, upoznali smo se preko prijatelja i evo nas zajedno u celoj priči. Živimo zajedno, radimo zajedno jer imamo istu ljubav prema životinjama. A i meštanima u selu sve je jako zanimljivo, govori suprug Perica.

U godinama u kojima je ona došla u Klenak, privikavanje nije bilo lako.

- Možda neko mlađi toliku promenu preživi daleko lakše. Meni nije bilo lako, posebno jer sam mnogo toga ostavila u Sočiju pošto sam svoju sudbinu i supruga našla ovde. Ipak, imam divnu porodicu i muža koji me podržava i sa kojim radim sve zajedno. Klenak je lepo selo, pored reke i šume, koje je čisto i nadomak svega što nam treba. A najsrećnija sam jer imam svoje dvorište, vrt, zelenilo, što u stanu u Sočiju nisam imala. A Srbi i Rusi su bratski narodi, sličnog jezika, kulture, nasleđa i tradicije i sigurno je da mi je to sve pomoglo da se lakše uklopim u nov život u Srbiji, dodaje Vlada.

Najvažnije je da joj nikad nije dosadno i da joj je život zanimljiv, posebno jer ima svoju viziju i misiju.

-Volela bih i da se u Srbiji ljudi upoznaju sa tim šta je pravi cirkus i da to dožive. Nažalost, Srbija nema pravi cirkus, a ako ima životinja ne rade ono što se radi u na jednoj ruskoj cirkuskoj predstavi. Zato mi je drago kada vidim kako deca reaguju na predstavama koje im ovde organizujem, jer uglavnom nisu imala priliku da vide šta znači dresirana životinja, zaključuje Vlada.

Na kraju govori da joj je život kratak da ispuni sve zadatke koje joj je život doneo. A jedan od njih će biti da u potpunosti savlada i srpski jezik, uostalom kao i njen konj i psi, koji još uvek komande slušaju na ruskom. U tom slučaju, kao i u svemu ostalom, volja i ljubav su tu da pomognu da se svi izazovi prevaziđu. A i Sremci mogu da se hvale time da je jedna Ruskinja Soči zamenila Klenkom.

(Telegraf.rs/sremskenovine)