Baku Katu (83) su tukli i pljačkali, ali ona iz srca Metohije ima jaku poruku za sve Srbe

"Sve dok dišem, dok se na mojoj kući vrata otvaraju i iz nje se čuje moj glas, niko ne može reći da nema Srba u selu Petrič, poznatijem po zgarištu do temelja porušene crkve Svete Trojice, koju su početkom devedesetih godina prošlog veka, uz pomoć meštana, sagradila braća Karić". Reči su Kate Petanić, jedine Srpkinje preostale u selu Petrič kod Kline.

Diše ova osamdesettrogodišnja Srpkinja i razborito, kako voli da kaže, pri punoj svesti, kao da je u dvadesetim godinama života. Priseća se perioda kada je iz Gradiške u Hrvatskoj, udajom za Aleksandra Grujića, došla da živi u "najlepše mesto na svetu" - tada srpsko selo Donji Petrič, udaljeno desetak kilometara od Kline, uz put prema Peći.

Preporučujemo

"Bili smo, kao i ostalih desetak srpskih familija, nas oko 200, domaćini. Nije bilo porodice iz koje sve odrasle osobe nisu bile zaposlene u nekom preduzeću. Kad se na plate dodaju prihodi sa plodnih metohijskih njiva i stočarstva..." - izgovara i zastaje Kata, pa nastavlja da su Metohija i njen Petrič izrodili na stotine intelektualaca, danas poznatih biznismena, doktora i stručnjaka iz svih oblasti.

Iako su srpske porodice poput Grujića, Radulovića, Jankovića, Bogosavljevića... bile ugledne i sklapale brakove i sa katoličkim, pa i muslimanskim porodicama, od "prijateljskih i rodbinskih veza" nije bilo koristi u junu mesecu 1999. godine.

"Završilo se bombardovanje, a onda su, u ranim jutarnjim satima 18. juna, dan posle povlačenja vojske i policije iz Metohije, na selo sa svih strana nagrnuli pripadnici UČK. Ljudi su u opštem haosu spasavali žive glave, bežali kuda su stigli, pokušavajući da izbegnu pokolj", priseća se Kata i dodaje da je ona sa suprugom Acom utovarila Ladu Nivu, na nju zakačila prikolicu natovarenu ličnim stvarima i hranom, i preko Kule prebegla u Crnu Goru, da bi posle petodnevnog tumaranja stigli u Aranđelovac.

Ostavili su tri kombajna, nekoliko traktora, priključne mašine, petnaest muznih krava, pedesetak svinja, "kuću-zamak", što su, kako su joj kasnije preneli slovenački pripadnici KFOR-a, istog dana razneli bivše komšije, ali i pljačkaši iz srbičkih sela udaljenih po tridesetak i više kilometara od Petriča.

Želja da još jednom udahnu metohijski vazduh i, kako veli Kata, pojedu sočni metohijski krompir, lubenicu i dinju, ispunjena je njoj i njenom pokojnom Aci 5. decembra 2010. godine, kada se u organizaciji UNMIK-a i EULEX-a u Petrič, u šest novosagrađenih povratničkih kuća, kao prethodnica vratilo desetak starijih Srba.

"Vratili su se, ali izuzev mene i mog Ace, niko nije izdržao, niti se mogao pomiriti, da kažem, sa slikom zgarišta, posebno sa tom mržnjom kojom su nas dočekale novonaseljene komšije", ističe ona i podvlači da je u Donjem Petriču ostalo nekoliko katoličkih starosedelačkih porodica koje su danas Kati, uz predstavnike Kancelarije za zajednice u opštini Klina, jedino rame za jadanje.

Iako u poznim godinama i "u više navrata prebijana", o čemu moli da ne ostane pisani trag, rizikujući da ostane nepokretna, pošto pod hitno mora na operaciju kuka, oslonjena na štap, izlazi iz kuće, hrani kokoške i skuplja jaja, za koja joj katolik iz obližnjeg marketa donosi hranu i druge potrepštine.

"Mogla bih da živim, ali i meni, u ovakvom stanju, pre godinu dana su ukrali 150 domaćih koka nosilja i ostavili, verujte mi, samo jednu kokicu", dodaje ona i kaže da prihode, koje uglavnom troši na lečenje, ostvaruje iz voćnjaka tik uz kuću i izdavanja pod zakup "pola-pola" šest hektara oranica, te da sve dok je živa, brazde po imanju Grujića neće zarastati u trnje.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju joj je, preko opštine Klina, dopremila građevinski materijal da sazida kokošinjac, ali ona veli: "Mogu da od betona izliju bunker, biće uzalud, jer je ukrasti i odneti srpsko usađeno u mozgu tih nesretnika".

Kata je, kako za Telegraf.rs kaže Silvija Rašković, rukovodilac Kancelarije za povratak u Klini, "jedina i jedinstvena, uzor svim povratnicima, kao i onima koji bi krenuli njenim stopama".

"To je jedina živa srpska kuća u Petriču i jedna od retkih od oko 460 izgrađenih povratničkih kuća u izolovanim selima koja nije opljačkana i do temelja razidana", navodi ona i ističe da je početkom januara u selu Grabac zapaljena poslednja srpska povratnička kuća u vlasništvu Borke Konić.

U Klini, u 13 sela i u urbanom delu grada, stalno živi nešto više od 250 Srba, kojima se s proleća pridruži još pedesetak starijih, koji dolaskom, kako kaže Raškovićka, nastoje kako-tako sprečiti zarastanje imanja u trnje i nestajanje srpstva.

(Telegraf.rs/N Zejak)