Vreme u Srbiji je haos! Iz minusa skok na 20 stepeni, zatim SNEG: Doktorka objasnila šta se dešava u organizmu

Glavobolja, pospanost, malaksalost, nesanica, hipertenzija, svi ovi simptomi mogu se javiti zbog nagle promene vremena. Prema najavljenoj vremenskoj prognozi iz jutarnjeg minusa danas sledi skok na 20 stpeni, što predstavlja pravi šok za organizam. Stručnjaci apeluju da ne preskačete svoju terapiju, da uzimate dovoljno tečnosti i da se ne izlažete fizičkom naporu ukoliko imate neki hronični zdravstveni problem.

U Srbiji se u jutarnjim časovima u dolinama i kotlinama očekuje magla, ponegde i mraz. Tokom dana biće pretežno sunčano i veoma toplo za ovo doba godine, uz povečanje oblačnosti u drugom delu dana. Jutarnja temperatura od -2 do 10 stepeni, maksimalna dnevna od 14 do 20 stepeni, u maglovitoj Negotinskoj Krajini do 8°C.

Preporučujemo

Kako ja najavljeno, već početkom sledeće sedmice očekuje se hladnije vreme, povremeno sa kišom, susnežicom i snegom.

Prema izveštaju Hitne pomoći, tokom noći javljali su se pretežno hronični bolesnici.

- Promene vremena utiču uglavnom na sve nas, a najviše pogađaju hroničare, starije, ali i mlade osobe, zato što kod njih postoji dizbalans hormona. Osim toga, naravno, najviše pogađa skupinu ljudi koje nazivamo meteropatama, a koja je sve veća. To su ljudi koji su preosetljivi na nagle promene vremena. Suočavamo se sa pospanošću, dekocentracijom, napetošću, nervozom, lošim snom, glavoboljama, čak i malaksalošću, a uzrok za to jesu nagle promene vremena, objasnila je za Telegraf.rs dr Biserka Obradović.

Hladno vreme je opasno

Već sledeće nedelje očekuje nas ponovo preokret, kada dolaze znantno niže temperature, kada posebno treba biti oprezan. Kardiolog dr Milijana Balević sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u podcastu Zdravo sa Ivanom, objasnila je šta se dešava u organizmu kada je vreme hladno.

- Zimski period i hladni vremenski uslovi su test za kardiovaskularni sistem. Mi smo navikli na neke lake mediteranske temperature, kada je minus i 1 stepen, može organizam osetiti to, naročito ako se radi o hroničnim bolesnicima. Rađena su istraživanja, naročito u Velikoj Britaniji, te su pokazali da 2 odsto infarkta se češće javlja kod pada temperature. Zato treba biti obazriv kada dođe do pada temperature, jer organizam se bori da ostane topao. Tada je potrebno dovoljno kiseonika dostaviti svakom organu i zato se on brani tako što grči krvne sudove, ubrzava srčani rad. Krv postaje gušća, naročito ako ne pijemo dovoljno tečnosti može doći do stvaranja ugrušaka tromba ili izazvati infarkt, objasnila je dr Balević.

Njen savet je da u hladnim danima treba utopljavati ruke i glavu, ali i uzimati dovoljne količne tečnosti. Hronični srčani bolesnici treba da planiraju svoj dan, da koriguju terapiju, česti su probodi u grudima te ne treba da izlaze u "kritičnim" delovima dana.

(Telegraf.rs)